Ranija istraživanja već su ukazala na to da redovno konzumiranje orašastih plodova pomaže u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, a nedavno istraživanje je pokazalo da orasi, bademi, lešnici, kao i kikiriki smanjuju šanse da se ugojimo kako godine prolaze...
Istraživanja na životinjama pokazala su da bi redukovanje dnevnog unosa kalorija za 10% do 50% moglo da produži život. Studije na ljudskim populacijama poznatim po dugovečnosti takođe su ukazale na povezanost između nižeg unosa kalorija i smanjenog rizika od hroničnih bolesti...
Istraživanja su pokazala da vođenje dnevnika ishrane predstavlja jednu od najefikasnijih tehnika za regulaciju telesne težine. Ova tehnika podrazumeva zapisivanje svega što pojedete i popijete tokom dana, tačnu količinu kao i kako ste spremali ta jela ili napitke...
Ranija istraživanja su pokazala da orašasti plodovi povoljno utiču na kardiovaskularno zdravlje, imunitet, pamćenje i koncentraciju. Sada su i dve nove studije ukazale su na pozitivne efekte svakodnevnog konzumiranja male količine orašastih plodova na sveukupno metaboličko zdravlje...
Danski naučnici su u nedavnoj studiji želeli da prouče kako se hipokalorijski režim ishrane odražava na muškarce, a kako na žene. Naime, verovatno ste primetili da, kod držanja dijete, muškarci često gube brže na težini ili pak izgube više kilograma nego žene. Zašto dolazi do ovih razlika?
Povremeni ili naizmenični post (eng. intermittent fasting ili, skraćeno, IF) postaje sve popularniji način mršavljenja. Jedan od najčešćih oblika povremenog posta jeste 16:8, tj. režim tokom kojeg se u toku 16 sati ništa ne jede, dok se tokom preostalih 8 sati preporučuje da se pojede 2 do 3 obroka.
Brojna istraživanja ukazala su na povoljno dejstvo redovne šetnje na zdravlje - hodanje poboljšava raspoloženje i toleranciju na stres, pomaže u borbi protiv viška kilograma i povoljno utiče na moždano zdravlje. Nedavna studija pokazala je i da hodanje može da nam produži život!
Kod većine ljudi se sa godinama telesna težina povećava. U proseku se gojimo i do 1 kg godišnje, što za jednu deceniju može dovesti i do povećanja težine za 10 kg. Koje su to navike zbog kojih se postepeno gojimo, a da toga postajemo svesni tek kad nagomilamo više kilograma viška?
Ukoliko želite da smršate, za početak je važno da ne postavljate sebi nerealne ciljeve. Sa prevelikim očekivanjima najčešće dolaze i razočaranja, pa je tako važno da, pre nego što se obeshrabrite i odustanete od novog režima ishrane, uzmete u obzir sve faktore koji utiču na brzinu mršavljenja...
Ranija istraživanja pokazala su da mediteranska ishrana tj. režim ishrane bogat povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima, morskom ribom i maslinovim uljem, pomaže u prevenciji srčanog udara, usporava starenje mozga i poboljšava raspoloženje.
Neki od glavnih saveta kada pokušavate da izgubite višak kilograma jesu da izbegavate razne grickalice između obroka, da izbacite (ili bar ograničite) slatkiše i masniju hranu, kao i da u ishranu uključite namirnice koje zahvaljujući pojedinim sastojcima ubrzavaju metabolizam...
Indeks telesne mase se već godinama koristi u cilju utvrđivanja prekomerne telesne težine i mogućih zdravstvenih problema usled viška kilograma. Međutim, nedavna studija pokazala je da je jedna mera još važnija od indeksa telesne mase kada je zdravlje u pitanju.
Da bi otkrili kako manjak sna u detinjstvu utiče na mentalno zdravlje u odraslom dobu, američki istraživači su radili sa 50 dobrovoljaca, uzrasta od 7 do 11 godina. Oni su otkrili da su, posle samo dve loše prospavane noći, deca razdražljivija, nemirnija i lošije koncentrisana.
Rotkvice su odličan izvor antocijanina, pigmenata kojima rotkvice duguju karakterističnu crvenu boju i koji u organizmu deluju kao antioksidansi. Antocijanini se takođe nalaze u brusnicama, jagodama, malinama, višnjama, naru, borovnicama, kupinama, plavom patlidžanu i crvenom kupusu.
Maline predstavljaju sjajan izvor dijetetskih vlakana - u 100 grama ovog voća ima čak 6 grama vlakana! Osim što sprečavaju zatvor, podstiču izbacivanje toksina i doprinose zdravlju probavnog trakta, vlakna smanjuju rizik od pojedinih hroničnih oboljenja.
Već smo ranije govorili o važnosti doručka, i kako preskakanje doručka može da se dovede u vezu sa povećanim apetitom i većim šansama za prejedanje kasnije u toku dana. U redu, više ne preskačemo doručak, i biramo zdravi hrskavi musli za prvi obrok - da li je to dovoljno?
Promenili ste način ishrane, počeli redovno da vežbate i konačno izgubili prve kilograme viška. Međutim, osim promene koju pokazuje vaga i vašeg utiska da vam je odeća komotnija, rezultate vašeg truda retko ko primećuje. Kada će ti rezultati postati vidljivi?
Istraživači sa Univerziteta Harvard želeli su da utvrde koje namirnice su naši saveznici u mršavljenju. Na osnovu anketa velikog broja ispitanika o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti, istraživači su zaključili da ljudi koji jedu više voća i povrća lakše mršave.
Nedavna studija imala je za cilj da utvrdi kako roditelji mogu uticati na detetove navike u ishrani. Istraživači su primetili da roditelji često uskraćuju omiljenu hranu deci koja imaju višak kilograma ili su gojazna, i to naročito ako oba roditelja imaju prekomernu telesnu težinu.
Nedavno objavljena studija američkih istraživača bavila se načinom održavanja telesne težine posle posebnog dijetetskog režima. Pokazalo se da jedna jednostavna navika može da pomogne u održavanju zdrave telesne težine i, u izvesnoj meru, u gubljenju viška kilograma.
Kod ljudi koji piju dijetalna pića, receptori za slatko nisu više pouzdano merilo kada je u pitanju količina unetih kalorija, jer veštački zaslađivači remete prirodnu kontrolu apetita. Zbog toga konzumiranje dijetalnih pića za posledicu može da ima sveukupno veći unos hrane.
Niske temperature, sneg, snažni i hladan vetar veoma lako mogu obeshrabriti svakoga ko želi da se bavi nekim sportom napolju. Ipak, više nego ikada, zimi je potrebno da se bavimo nekim sportom. Odaberite neki od zimskih sportova, pešačenje po snegu, skijanje, sankanje, ili veoma popularno klizanje.