Veći unos proteina može nam pomoći ukoliko želimo da izgradimo mišiće, izgubimo koje kilo viška i uopšte da budemo sitiji posle obroka. Ranija istraživanja pokazala su da ishrana bogata proteinima pomaže u regulaciji nivoa triglicerida i ukupnog holesterola u krvi...
Iako sadrže holesterol, jaja bi mogla da budu značajno oružje u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti - ovo je zaključak nedavne studije kineskih i britanskih naučnika koji su ispitivali povezanost između konzumiranja jaja i kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara.
Danas govorimo o hrani koja se prema anketama i istraživanjima smatra najzdravijom i koju bi bilo dobro da uključite u svakodnevnu ishranu. Verovali ili ne, nije reč o novim i skupim egzotičnim supernamirnicama, već o namirnicama koje su nam uglavnom lako dostupne.
Zbog velike količine dijetarnih vlakana (8 g u 100 g leblebija), leblebije podstiču funkcije digestivnog trakta. Isto tako, jedna trećina tih vlakana je rastvorljiva a upravo taj tip se povezuje sa pozitivnim dejstvom na kardiovaskularni sistem.
Prva stvar koju treba da učinite kada je reč o ishrani kod hipertenzije jeste da smanjite so na minimum. Obratite pažnju koliko solite jela, nikako ne dosoljavajte, i čitajte sastav na prehrambenim proizvodima. Jedite dosta voća i povrća, a izbegavajte masnu hranu, bogatu holesterolom.
Poznato je da su orašasti plodovi inače korisni za zdravlje kardiovaskularnog sistema, a ovo je slučaj i sa pinjolima. Pinjoli su bogati hranljivim materijama, sadrže zdrave masti, bogati su vlaknima, kao i antioksidantnim vitaminima i mineralima koji su zdravi za srce.
Hidroksitirozol je antioksidans koji se nalazi u maslinama i igra ključnu ulogu kada je reč o povoljnom dejstvu maslinovog ulja po naše zdravlje. Ovaj antioksidans deluje protiv-zapaljenski, povoljno deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema i smanjuje nivo lošeg holesterola.
Pored eritrocita, leukocita i sedimentacije, nivoa šećera u krvi, analize koje odrežuju nivo masnoća u krvi su najčešće laboratorijske analize koje se rade u našoj zemlji. Holesterl i trigliceridi su svima već poznate reči ali koliko znamo o tome šta oni zapravo predstavljaju.
Monozasićene masti koje se nalaze u mesu avokada su zapravo najvebitniji deo ovog voća. Ove masti su zdrave po naš organizam i one utiču na ukupan holesterol. Hrana poput avokada, bogata nezasićenim mastima, tj. masnim kiselinama čini da se snizi nivo LDL holesterola.
Kod nas se pinjole mogu sresti kao sastojak salate ili tople paste u restoranu, u prodavnicama koje prodaju neobičnije namirnice. Pinjole sadrže nezasićene i jako dobre masti koje snižavaju nivo ukupnog lošeg holesterola i na taj način preveniraju oboljenaj kardio-vaskularnog sistema ali i bubrega.
U drugoj grupi humanih hormona nalaze se prostaglandini, prostaciklini i tromboksan. Ova grupa hormona se naziva i grupa lokalnih hormona, hormoni koji stimulišu stvaranje esencijalnih masnih kiselina u ljudskom organizmu. Regulišu rad imunog sistema, centralnog nervnog sistema.
Kokosovo mleko sadrži i laurinsku kiselinu, masnu kiselinu, koja ima značajnu ulogu u održavanju našeg imunog odgovora na visokom nivou. Laurinska kiselina kada se nalazi u našem organizmu direktno aktivira supstancu pod nazivom monolaurin koja uništava viruse i bakterije.
Veliki broj naučnih istraživanja je potvrdio da cimet reguliše nivoa šećera u krvi, što ga čini savršenim začinom za sve osobe koje boluju od šećerne bolesti, jer cimet na najprirodniji način snižava nivo šećera u krvi ali i podiže nivo našeg raspoloženja i održava dnevnu energiju na visokom nivou.
Čokolada sadrži flavonoide i to vrstu flavonoida koji se mogu samo naći u zrnima kakaoa, nema ih u drugim biljkama i proizvodima. Crna čokolada, koja sadrži 70% kakao udela, snižava krvni pritisak i nivo lošeg holesterola u krvi i na taj način prevenira oboljenja kardio-vaskularnog sistema.
Paradajz sadrži likopen, antioksidans koji prevenira oštećenje ćelija. Kalijum koji se nalazi u paradajzu prestavlja dozu zdravlja za naše srce i stimuliše proces stvaranja crvenih krvnih zrnaca. Jedna od mnogih kiselina koje se nalaze u paradajzu ima moć snižavanja holesterola u krvi.
Bez obzira na visoku kaloričnu vrednost male količine badema, bademi zapravo mogu da pomognu tokom procesa redukcije telesne težine. U bademima nalaze dobre masnoće koje stimulišu stvaranje dobrog holesterola, tako da kada jedemo badem imamo u želudcu kvalitetan osećaj sitosti a bez mnogo masti.
Žitarice, posebno ovas, smanjiju količinu i ukupnog holesterola ali pre svega čak LDL ili lošim holesterolom. Upravo ovaj holesterol može stvoriti velike probleme u našem organizmu ukoliko se u dužem vremenskom periodu nalazi u povišenim količinama.
Sveži plod aronije sadrži i veliki broj minerala, mangan, jod, forfor, kalcijum, kalijum, gvožđe. Sadrži veliku količinu vode i specifičan voćni sok, sorbitol. Zbog svoj specifičnog sastava, aronija je višestruko blagotvorna. Aronija utiče na normalnizaciju nivoa triglicerida i holesterola u krvi.
Same semenke bundeve su odličan izvor dijetarnih vlakana i masnih kiselina koje su odlične za zdravlje našeg srca. Bogate su proteinima, mineralima i korisnim vitaminima. Semenke bundeve ne sadrže holesterol a sadrže triptofan koji je koristan u ishrani mozga i procesima transmisije unutar mozga.
U redovnim krvnim pretragama koje treba da uradimo barem jednom u godini dana lekar uvek daje nalog da se uradi analiza određivanja količine masnoća u krvi. LDL, holesterol niske gustine za razliku od HDL, holesterola visoke gustine, je loš za nas.
Holesterol i trigliceridi su najčepće pominjane masnoće koje se nalaze u našem organizmu. U pitanju su dve različite vrste masti koje imaju podjednako veoma važne uloge za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma. Bez holesterola i triglicerida naš život bi bio nemoguć.
Prvomajski uranak nam se opet približio a sa njim i preterano uživanje u hrani i piću. Holesterol i trigliceridi su najčešće pominjane masnoće našoj krvi. U pitanju su dve skoro potpuno različite vrste masti koje imaju podjednako veoma važne uloge za pravilno funkcionisanje našeg organizma.
Vitamin A nas oslobađa slobodnih radikala i toksina i tako obezbeđuje da uvek imamo lepu i zdravu kožu. Redovnim unošenjem namirnica koje sadrže vitamin A smanjićete rizik od nastanka kalcifikata ili kamena u organima urinarnog trakta.
Dobro je poznati da su ugljeni hidrati glavni i najbolji izvor energija za naše telo i čine da naš mozak radi na vrhuncu svojih mogučnosti tokom dana. U pirinču se ne nalazi holesterol, niti bilo koja loša masnoća pa se veoma često preporučuje osobama koje imaju kardiovaskulana oboljenja.
Kokošija jaja se koriste u celom svetu podjednako, bez obzira na kulturu ili navike u ishrani. Unutar ljuske jajeta nalazi se solidna količina proteina i masti, veoma malo ugljenih hidrata i 0% dijetetskih vlakana. Jaje srednje veličine sadrži oko 80 kalorija.
Naučnici konstantno ispituju sva povoljna dejstva ovog jednostavnog voća, i tvrde da u velikoj meri smanjuju rizik od nastanka raka debelog creva, prostate i pluća. Upravo zbog velike količine vitamina C koji sadrži jabuka povoljno deluje i na osobe sa srčanim oboljenjima, povišenim holesterolom.
Kafa ne samo da nam daje energiju i pomaže našem umu da produktivnije radi, već isto tako smanjuje rizik od srčanog udara, dijabetesa tip 2, oboljenja jetre i kamena u žuči, povičenog holesterola u organizmu ali i raka prostate kod muškaraca.
Vitamin E će čuvati elastičnost krvnih sudova, steroli su supstance koje snižavaju nivo holesterola u krvi i tako preveniraju nastanak karidovaskularnih oboljenja. L-arginin je supstanca koja jača zidove arterija, prevenira lepljenje masti za zid arterije i omogućava nesmetanu cirkulaicju.
Ukoliko konzumirate hranu bogatu masnim kiselinama, poput sardina, lososa, haringe, maslinovih ulja i maslinki, obezbedićete smanjenje nivoa lošeg holesterola i trigcerida a samim tim smanjiti i rizik od srčanog udara, visokog krvnog pritiska i stvaranja trombova.
Dovoljno je da se posavetujete sa nutricionistom oko izbora namirnica koje treba da uvedete u svakodnevnu ishranu ukoliko imate visoke vrednosti holesterola ili triglicerida. Promene u ishrani su za većinu ljudi velike promene, ali morate znati da ne morate da gladujete i narušite svoje zdravlje.
Masnoće su sastavni deo našeg organizma i bez njih ne bismo mogli da funkcionišemo kako treba, svi naši organi i procesi b ibili ugroženi. Holesterol ima veoma važnu ulogu, učestvuje u stvaranju važnih hormona ali isto tako pomaže stvaranje drugih masnoća koje čine ovojnice nervnih ćelija.
U oko 30g crne čokolade nalazi se sasvim dovoljno pozitivnih kakao materija koje imaju moć da smanje krvni pritisak ali i da snize vrednosti lošeg holesterola u krvi, za čak 10%. Dakle, čokolada je zdrava za naše srceali pre svega čini da se osećamo veoma dobro.
Vitamin B ili niacin je vitamin koji snižava nivo holesterola i smanjuje rizik od nastanka srčanog udara. Niacin se nalazi u namirnicama poput svežeg ćurećeg mesa, integrane riže, pastrmke, jetre životinja ili džigerice, lososa ali se nalazu u velikoj količini i u kikirikiju, ali sa crvenom opnom.
Dokazano je da svi agrumi imaju vrlo bitnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja, prvenstveno zbog činjenice da agrumi svojim sastavom, folatima, preveniraju povišene količine triglicerida i lošeg holesterola u krvi i na taj način štite krvne sudove od ateroskleroze.
Minerali i kiseline koje sadrži patlidžan imaju antikancerogeno dejstvo. Patlidzan isto tako ima i antivirusno dejstvo i deluju kao lek na sve mikroorganizme koji se zateknu u organizmu. Patlidžan u znatnoj meri smanjuje nivo LDL holesterola ima blago diureticko dejstvo.
Celer sadrži supstance koje pomažu stvaranje žuči i snižavaju nivo ukupnog holesterola u krvi. Isto tako sadrži i kumarin, veoma uticajan fito element koji sprečava oštećenje ćelija i stimuliše stvaranje belih krvnih zrnaca pa samim tim i pojačava odbrambene snage našeg organizma.
Sve materije koje kupus sadrži ga čine nezamenjivom namirnicom u dijetama. Vlaknaste materije koje kupus sadrži potpomažu varenje ali nakon kratkog kuvanja u vreloj vodi. Kuvan kupus isto tako lakše i efikasnije snižava nivo holesterola u krvi, ali naravno da je dobro jesti i svež kupus.
Dinje sadrže puno vitamina C koji sprečava nastanak oboljenja. Ali isto tako je idealna sa sve osobe koje žele da smanje telesnu masu. Ona je namirnica sa dovoljnom količine natrijuma, pri tom ne sadrži masti i holesterol, bogata je vodom i u jednoj velikoj činiji dinje ima samo oko 60 kalorija.