Kvalitetan san je od ključnog značaja za odmor i regeneraciju organizma, i uopšte za dug život. Nedavna studija je pokazala ustaljena rutina kada je spavanje u pitanju - odlazak na spavanje i ustajanje u približno isto vreme svakog dana - može da se poveže sa dužim životom...
Kurkuma začin se dobija od korena tropske biljke iz porodice Zingiberaceae kojoj pripadaju i đumbir i kardamom, a kao i ova dva začina, tradicionalno se koristi u cilju prevencije kardiovaskularnih i neurodegenerativnih oboljenja, i za ublažavanje probavnih smetnji...
Američko udruženje kardiologa objavilo je studiju u kojoj se naglašava važnost izbalansiranih prehrambenih navika. Zdrava ishrana doprinosi sveukupno zdravijem načinu života i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i hroničnih oboljenja.
Brojna naučna istraživanja su pokazala da integralne žitarice i proizvodi od integralnih žitarica (hleb, testenina, peciva) mogu da smanje rizik od kardiovaskularnih oboljenja ukoliko se konzumiraju u okviru zdrave, izbalansirane ishrane.
Rotkvice su odličan izvor antocijanina, pigmenata kojima rotkvice duguju karakterističnu crvenu boju i koji u organizmu deluju kao antioksidansi. Antocijanini se takođe nalaze u brusnicama, jagodama, malinama, višnjama, naru, borovnicama, kupinama, plavom patlidžanu i crvenom kupusu.
Maline predstavljaju sjajan izvor dijetetskih vlakana - u 100 grama ovog voća ima čak 6 grama vlakana! Osim što sprečavaju zatvor, podstiču izbacivanje toksina i doprinose zdravlju probavnog trakta, vlakna smanjuju rizik od pojedinih hroničnih oboljenja.
Osim što su brojna istraživanja dokazala da redovno vežbanje ublažava simptome kod blage i umerene depresije, nedavna studija je pokazala da fizička aktivnost ima još jedan povoljan efekat na zdravlje osoba koje pate od depresije.
Manjak magnezijuma povećava rizik od zapaljenja u organizmu, naročito kada je u pitanju kardiovaskularni sistem. Ukoliko je u telu nivo magnezijuma nizak, smanjuje se i metabolizam lipida i povećava se krvni pritisak što nepovoljno deluje na arterije i može da izazove aterosklerozu.
Studija objavljena u časopisu American Journal of Preventive medicine ukazala je na činjenicu da su žene koje veći deo dana provode sedeći (11 sati i više, ne računajući spavanje) izložene riziku od prerane smrti za čak 12% više u odnosu na žene koje su neaktivne oko 4 sata i manje u toku dana.
Poznato je da su orašasti plodovi inače korisni za zdravlje kardiovaskularnog sistema, a ovo je slučaj i sa pinjolima. Pinjoli su bogati hranljivim materijama, sadrže zdrave masti, bogati su vlaknima, kao i antioksidantnim vitaminima i mineralima koji su zdravi za srce.
Hidroksitirozol je antioksidans koji se nalazi u maslinama i igra ključnu ulogu kada je reč o povoljnom dejstvu maslinovog ulja po naše zdravlje. Ovaj antioksidans deluje protiv-zapaljenski, povoljno deluje na zdravlje kardiovaskularnog sistema i smanjuje nivo lošeg holesterola.
Kod nas se pinjole mogu sresti kao sastojak salate ili tople paste u restoranu, u prodavnicama koje prodaju neobičnije namirnice. Pinjole sadrže nezasićene i jako dobre masti koje snižavaju nivo ukupnog lošeg holesterola i na taj način preveniraju oboljenaj kardio-vaskularnog sistema ali i bubrega.
Kokosovo mleko sadrži i laurinsku kiselinu, masnu kiselinu, koja ima značajnu ulogu u održavanju našeg imunog odgovora na visokom nivou. Laurinska kiselina kada se nalazi u našem organizmu direktno aktivira supstancu pod nazivom monolaurin koja uništava viruse i bakterije.
Najteže je doneti odluku o promeni životnih navika, posebno kada je u pitanju fizička aktivnost. Zemlja smo na visokoj poziciji na listi zemalja čiji stanovnici oboljevaju od artritisa, gojaznosti i dijabetesa, a uzrok ovim oboljenjima je nedovoljna količina fizičke aktivnosti.
Grupa oboljenja koja se nalaze na prvom mestu po učestalosti u našoj zemlji je upravo kardiovaskularana oboljenja koja obuhvataju i mlade ljude, ljude srednjih godina tako da je veoma mali broj ljudi koji sa 65 godina starosti nema neku od terapija za srčani mišić.
Sve to zahvaljujuci antioksidansu anthocianinu. Antioksidanasi koji se nalaze u kori borovnice (delfinidins, pelargonidis, cianidins, malidins), pa ferulična kiselina, kafeinska kiselina, galska i druge fenolne kiseline su odlična 'terapija' za očuvanje krvnih sudova.
Linoleinska kiselina ima povoljne efekte jagnjetine na ljudski kardio-vaskularni sistem. Uz folate, vitamine B kompleksa i holin pravu savršenu kombinaciju elemenata koja sprečava taloženje homocisteina u organizmu. Poznato je da visok nivo homocitena može dovesti do pojave infarkta mokarda.
Žitarice, posebno ovas, smanjiju količinu i ukupnog holesterola ali pre svega čak LDL ili lošim holesterolom. Upravo ovaj holesterol može stvoriti velike probleme u našem organizmu ukoliko se u dužem vremenskom periodu nalazi u povišenim količinama.
Sveži plod aronije sadrži i veliki broj minerala, mangan, jod, forfor, kalcijum, kalijum, gvožđe. Sadrži veliku količinu vode i specifičan voćni sok, sorbitol. Zbog svoj specifičnog sastava, aronija je višestruko blagotvorna. Aronija utiče na normalnizaciju nivoa triglicerida i holesterola u krvi.
Nije strašno ukoliko prekršite svoje redovne navike u ishrani, to se neće u velikoj meri odraziti na zdravlje organizma, ali nezdrava, tzv. brza hrana, pržena i puna nezdravih masti u dužem vremenskom periodu može doprineti pojavi mnogih oboljenja.
Dobro je poznati da su ugljeni hidrati glavni i najbolji izvor energija za naše telo i čine da naš mozak radi na vrhuncu svojih mogučnosti tokom dana. U pirinču se ne nalazi holesterol, niti bilo koja loša masnoća pa se veoma često preporučuje osobama koje imaju kardiovaskulana oboljenja.
Sveži plod aronije sadrži i veliki broj minerala, mangan, jod, forfor, kalcijum, kalijum, gvožđe. Sadrži veliku količinu vode i specifičan voćni sok, sorbitol. Aronija utiče na normalnizaciju nivoa triglicerida i holesterola u krvi. Aronija prevenira kardio-vaskularna oboljenja.
U kakao prahu se nalazi veliki broj gitofenola koji imaju direktno dejstvo na kardiovaskularni sistem. Zrna kakaoa sadrže magnezijum, koji utiče na samu snagu srčanog mišića i njegovo funkcionisanje što smanjuje verovatnoću od nastanka oboljenja srca i srčanog udara.
Srce je mišićni organ koji ima kupast i srcast oblik, nalik na oblik paradajza presečenog na pola koji ima komore slično komorama ljudskog srca. Paradajz sadrži likopen i kalijum koji direktno utiču na smanjenje rizika od nastanka bilo kakve kardio-vaskularne bolesti.