Nedavno smo pisali o nepovoljnim zdravstvenim efektima dugotrajnog sedenja i logično je da se zapitamo šta možemo da učinimo da ta sprečimo negativne posledice. Finski naučnici su upravo želeli da utvrde u kojoj meri se rizici od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i rane smrti mogu smanjiti ako promenimo neke životne navike tokom godinu dana.
U istraživanju je učestvovalo 133 osobe - polovina učesnika je upoznata sa opasnostima dugotrajnog sedenja i strategijama kako smanjiti ukupno vreme sedenja tokom dana (npr. ustati i prošetati nakratko tokom radnog vremena, više hodati tokom dana a manje koristiti prevoz, baviti se fizičkim aktivnostima zajedno sa porodicom i prijateljima). Naučnici su na svaka tri meseca pratili indeks telesne mase, procenat telesne masnoće i krvni pritisak učesnika koji su uneli izmene u svoju dnevnu rutinu. Utvrđeno je da je moguće smanjiti vreme sedenja tokom radnog i slobodnog vremena, te da se skraćivanjem ukupnog vremena sedenja za 21 minut, kratkim pauzama tokom sedenja i bavljenjem lakim fizičkim aktivnostima smanjuje rizik od bolesti koje se povezuju sa fizičkom neaktivnošću. Zanimljivo je i da su ispitanici iz prve grupe, koji su se pridržavali pomenutih navika, održali mišićnu masu nogu, dok je kod kontrolne grupe došlo do smanjenja mišićne mase za 0.5%.
