Nedavno istraživanje pokazalo je da nisu masti krive za veći rizik od rane smrti, već rafinisani ugljeni hidrati. Autori studije su takođe došli do zaključka da bi u cilju prevencije raznih bolesti trebalo da jedemo 3 do 4 porcije voća, povrća i mahunarki dnevno.
Tokom istraživanja u kojem je učestvovalo 135.000 ljudi iz 18 svetskih država, starih od 35 do 70 godina, naučnici su uočili da se ishrana bogata ugljenim hidratima (sa prosečnim sadržajem od 77% UH) može povezati sa 28% većim šansama za ranu smrt u odnosu na ishranu siromašnu ugljenim hidratima.
Iznenađujuće otkriće odnosi se na unos zasićenih masti. Naime, pokazalo se da se nizak dnevni unos zasićenih masti (manje od 3% ukupnog dnevnog unosa kalorija) može povezati sa povećanim rizikom od rane smrti. S druge strane, osobe kod kojih masti čine 35% ishrane imaju za 23% manji rizik od rane smrti i za 18% manji rizik od moždanog udara. Ipak, pojedini stručnjaci upozoravaju do pomenuti rezultati ne znače da možemo bez posledica da jedemo velike količine masne hrane. I dalje prednost treba dati nezasićenim masnim kiselinama tzv. zdravim mastima koje se nalaze u maslinovom ulju, lanenim i čija semenkama, orašastim plodovima i morskoj ribi. Takođe bi trebalo da izbegavamo trans masti (tj. proizvode koji sadrže hidrogenizovane masti i ulja) koje nisu obuhvaćene pomenutim istraživanjem a koje mogu dovesti do povećanog nivoa holesterola u krvi, povećanja LDL holesterola i smanjenja HDL holesterola.
