Poslednjih godina sve više se govori o pozitivnim zdravstvenim efektima lanenog semena. Zahvaljujući vlaknima, omega-3 masnim kiselinama i drugim nutrijentima, uključivanjem semenki lana u ishranu učinićemo sjajne stvari za digestivni i kardiovaskularni sistem.
Dnevna preporuka za unos vlakana iznosi od 25 g do 35 g, a procenjuje se da 90% ljudi kroz ishranu ne unosi dovoljno ovih nutrijenata. Nedovoljan unos vlakana je češći nego preteran, ali ako preterate sa hranom bogatom vlaknima ili pak unos vlakana povećate naglo, može doći do...
Kada je reč o vitaminima i mineralima, grožđe sadrži vitamin C, vitamin K, vitamine B-kompleksa, kalijum, bakar i mangan, ali u relativno malim količinama. Ipak, zahvaljujući važnim antioksidansima kojima ovo voće obiluje, grožđe se u poslednje vreme sve češće svrstava u kategoriju superhrane...
Ukoliko ste ljubitelj kuhinja sa Dalekog istoka, verovatno ste imali priliku da probate jela u čiji sastav ulaze i morske alge. Ako još niste probali ovu vrstu jela, današnji tekstovi imaju za cilj da ilustruju zašto bi ovaj sastojak trebalo redovno da se nađe u vašoj ishrani.
Maline predstavljaju sjajan izvor dijetetskih vlakana - u 100 grama ovog voća ima čak 6 grama vlakana! Osim što sprečavaju zatvor, podstiču izbacivanje toksina i doprinose zdravlju probavnog trakta, vlakna smanjuju rizik od pojedinih hroničnih oboljenja.
U istraživanju o povezanosti većeg unosa vlakana i manjeg rizika od plućnih bolesti učestvovalo je 1.921 osoba, starosti od 40 do 70 godina. Naučnici su kroz anketu saznali više o načinu života i navikama u ishrani ispitanika, a potom su pristupili zdravstvenim pregledima.
Nedavna studija američkih istraživača pokazala je da bi ishrana bogata vlaknima mogla da smanji šanse za razvoj bolesti pluća. Reč je o važnom otkriću budući da je na svetskom nivou hronična opstruktivna bolest pluća danas treća najčešća bolest zbog koje ljudi umiru.
U 160 g heljdinog brašna nalazi se preko 30% dnevnih potreba prosečnog odraslog organizma za manganom, oko 25% potreba za triptofanom i magnezijumom. Heljda pored proteina, sadrži i visok procenat dijetetskih vlakana koja na naš gastrointestinalni trakt ima samo pozitivna dejstva.
Ananas će učiniti naše zube zdravim i sprečiće nastanak karijesa i zubnog kamenca. Redovnim unosom anansa ili samo konzumiranjem soka ananasa možemo stimulisati pokrete creva jer ananas sadrži veliku količinu vlakana koja pospešuju varenje i izbacivanje krajnjih produkata metabolizma hrane.
U malim zrnima pasulja se nalazi velika količina rastvorljivih vlakana, dijetetskih vlakana koja stimulišu rad naših creva i pomažu izbacivanje krajnjih produkata metabolizma hrane. U samo 100 g pasulja ima više od 100% dnevnih potreba za vlaknima i vitaminom B12.
U kokosovom mleku se nalaze proteini, ugljeni hidrati, dijetarna vlakna, prirodni šećeri, vitamin C, vitamin E, vitamini B1, B6, B3, B5, B9, isto tako sadrži i selen, kalcijum, magnezijum, gvožđe, natrijum, fosfor i kalijum. Kokosovo mleko u 100ml sadrži oko 200 kalorija.
Samo 100g pirinča u toku dana može imati veliki uticaj na naš organizam, konstantno željan vitamina i minerala. Redovan unos pirinča, posebno pirinča punog zrna, će nam pružiti veliku količinu nerastvorljivih vlakana koja stimulišu pokrete naših creva.
Pored velike količine magnezijuma i flavonoida i to vrstu flavonoida koji se mogu samo naći u zrnima kakaoa, kakao koji sadrži 70% kakao udela sadrži preko 110% dnevnih potreba organizma za vlaknima u samo 100 g. Ali i manja količina crne čokolade i kakaoa utiče na sniženje krvnog pritiska.
Sledeća grupa namirnica koju treba da unesete u svakodnevni meni jeste koštunjavo voće. Bademi mogu obezbediti i do 50% Vaših dnevnih potreba za vlaknima i to u samo 100 g ovog ukusnog koštunajvog voća. Sledeći na spisku voćki sa velikim procentom vlakana su pistaći, lešnici i pekan orasi.
Najveći procenat vlakana naravno sadrže žitarice, pšenica, riža, posebno integralna, kukuruz, ovas i heljda. Uz veliki procenat dijetetskih vlakana ove žitarice sadrže i magnezijum, vitamine B kompleksa, gvožđe i od 6% do 99% dnevnih potreba organizma odrasle osobe procečne težine za vlaknima.
Proizvodnja pistaća je ozbiljan posao koji zahteva strpljenje, jer treba da prođe i do 10 godina da jedna plantaža pistaća da maksimum plodova. Ali ovi plodovi su vredno čekanja, jer u sebi sadrže idealan sastav ulja, minerala i vlakana.
Cimet je začin koji se dobija iz istoimene biljke i kao svaka biljka u sebi sadrži fitomaterije koje imaju izuzetno snažno dejstvo na E. coli, te se svakodnevno konzumiranje cimeta preporučuje svima koji imaju povišen nivo ove bakterije, bilo u digestivnom ili urogenitalnom sistemu.
U šargarepi se u najvećem procentu nalaze vitamini, što ovo povrće čini snažanim antioksidansom. Vitamin C i beta karoten uz fitokiseline i lutein u velikom meri štite naš organizam. Šargarepa je povrće koje sadrži čak 6 puta više vitamina A nego što je to dnevno našem organizmu potrebno.
Borovnice se danas proizvode u velikim količinama, jer su naučnici u njima pronašli savršen spoj minerala i vitamina, vlakana i vode. Borovnice se koriste za pravljenje velikog broja proizvoda, pekmeza, marmelada, sokova, kolača, ali jedini pravi način da se one konzumiraju jeste da ih jedete sveže.
Patlidžan sadrži moliblen, folate, vitamin K, vlakna, vitamin C, mangan, magnezijum, kalijum, bakar, vitamin B3 i triptofan. Patlidžan, i pored svega toga, sadrži veoma malo kalorija i zato je idealna namirnica za sve one koji žele da oslabe par kilograma na najprirodniji način.
Većina ljudi misli da će postom uspeti da izgubi višak kilograma, ali to nije istina. Posna hrana nije nikako hrana koja sadrži niske vrednosti kalorija. Trudite se da jedete povrće i voće puno vlaknima i vodom, a sa manjom količinom šećera. Jedite svežu ribu, kuvanu ili pečenu u rerni.
Naše raspoloženje u velikoj meri zavisi od nivoa serotonina u krvi, a nivo serotonina se može povisiti određenim namirnicama. Ukoliko želite dozu sreće pojedite obrok sa mlekom i žitaricama. Ovako unosite veliku kolićinu vlakana i vitamina D koji u velikoj meri mogu poboljšati Vaše raspoloženje.
Avena sativa je latinski naziv za veoma zdravu žitaricu koju treba da jedemo svaki drugi dan. Ovas je žitarica koja se veoma dugo koristila sam za ishranu životinja, ali na svu sreću su i ljudi počeli da je koriste kao izvanrednu i nezamenjivu namirnicu u zdravim dijetetskim programima ishrane.
Ovsene pahuljice sadrže rastvorljiva vlakna koja snižavaju nivo LDL holesterola. Dovoljno je da pojedete jednu šolju ovsenih pahuljica dnevno, potopljenih u mleko ili skuvanih u mleku. U kombinaciji sa bananama i koštunjavim voćem obezbedićete dnevne potrebe organizma za vlaknima.