Kvalitetan san je od ključnog značaja za odmor i regeneraciju organizma, i uopšte za dug život. Nedavna studija je pokazala ustaljena rutina kada je spavanje u pitanju - odlazak na spavanje i ustajanje u približno isto vreme svakog dana - može da se poveže sa dužim životom...
Procenjuje se da svaka treća odrasla osoba povremeno ima problem sa nesanicom. Pored navika kao što je odlaženje na spavanje i buđenje u približno isto vreme, i izbegavanje kofeina u kasnijim popodnevnim i večernjim satima, postoji još faktora koji nam pomažu bolje da se naspavamo...
Koliko često vam se desilo da pustite jednu epizodu serije, ali da se od ekrana odvojite tek posle četiri-pet, pa čak i više epizoda. Tim istraživača s Univerziteta u Levenu proučavao je upravo kako maratonsko gledanje serija utiče na san i zdravlje uopšte...
Japanski naučnici su utvrdili da žene koje noću imaju običaj da spavaju manje od šest sati spadaju u grupu sa povećanim rizikom od raka dojke. Do ovoga zaključka naučnici su došli analizom podataka više od 20.000 žena koji su prikupljani tokom 8 godina...
Da bi otkrili kako manjak sna u detinjstvu utiče na mentalno zdravlje u odraslom dobu, američki istraživači su radili sa 50 dobrovoljaca, uzrasta od 7 do 11 godina. Oni su otkrili da su, posle samo dve loše prospavane noći, deca razdražljivija, nemirnija i lošije koncentrisana.
Noćna mora se definiše i kao neprijatan san, san koji može izazvati snažnu emotivnu reakciju u našem mozgu, poput osećaja nervoze, straha, očaja i tuge. Ovakav san je pun neprijatnih događaja, kombinacija opasnih i brzih realnih scena, ali najčešće je u pitanju san u kom dominira osećaj bola.
Noćne more su poremećaj sna, u strućnoj literature su u grupi parasomnija, poremećaja spavanja koji se karakteriše brzim pokretanjem oka tokom sna (REM faza sna-Rapid Eye Movement), ali do dana današnjeg stručnjaci nisu utvrdili konkretan razlog ovog poremećaja spavanja.
Imate stalan posao i uvek isti raspored u toku dana? Pijačni dan je vikendom, ručak i obaveze oko dece su Vaša svakodnevna briga? Ako je tako, onda za svoj odmor birajte mesto gde ćete sve te aktivnosti svesti na minimum. Izaberite destinaciju koja će Vam pre svega obezbediti dovoljno sna.
Kako bi obezbedili sebi kvalitetan san trudite se da pre spavanja ne jedete začinjenu hranu sa visokim procentom masnoće ili šečera. Šećer i masnoće koje unesemo putem hrane će se metabolisati tokom spavanja i mogu dovesti do opterećenja unutrašnjih organa i velikih promena u nivou šećera u krvi.
San i spavanje mogu poremetiti brojni faktori. Povišena telesna temperatura može izazvati somnabulacije, poremećaj sadržaja sna, tj. noćne more. Infekcije, opstipacija, prejedanje pred san, određeni lekovi ali i psihološke tegobe mogu dovesti do poremeća u spavanju.
Spavanje ima četiri faze, fazu uspavljivanja, koja traje oko 10 minuta, a zatim 3 faze dubokog sna. Bitno je znati da za pravi san je potrebno preko 90 minuta, tj. tek nakon 45 minuta od početka spavanja pa sve to 90 minuta naš mozak ulazi u tzv. paradoksalno spavanje.
Po osnovnoj definiciji, spavanje je stanje redukovane svest.. Tokom spavanja dolazi do niza fizioloških promena unutar našeg organizma, pre svega nervnog sistema. Dolazi do promene ritma srčanog rada, do promene u krvnom pritisku, menja se i temperatura tela kao i disanje.
Ukoliko želite svom nervnom sistemu ali i celom organizmu da obezbedite najbolje uslove za funkcionisanje onda se potrudite da imate redovne cikluse sna. Dobra doza sna za odraslu osobu je između 7 i 9 sati u toku jednom dana tj. 24 sata. Redovan i kvalitetan san vredi koliko i zdrav način ishrane.