Istraživači sa Univerziteta Harvard želeli su da utvrde koje namirnice su naši saveznici u mršavljenju. Na osnovu anketa velikog broja ispitanika o navikama u ishrani i fizičkoj aktivnosti, istraživači su zaključili da ljudi koji jedu više voća i povrća lakše mršave.
Voće i povrće Vam može pomoći da lakše podnesete vrele letnje dane koji su nam stigli. Ali ne svako povrće i voće. Treba birati biljke koje sadrže malu količinu šećera i skroba, malo kalorija, a u isto vreme da sadrže mnogo vode, vitamina i minerala. Prvo voće na spisku osvežavajućih je limun.
Iako je krastavac povrće koje možemo u prodavnicama naći tokom cele godine, svakako je najbolje jesti ga tokom leta kada je ovo povrće sveže. Krastavac se danas nalazi kao prodajni artikal na skoro svakoj pijaci i rpodavnici i tokom cele godine je vrlo tražena namirnica.
Kako znamo da je veoma bitno kako se hranimo, zbog energije koju dobijamo iz namirnica, veoma je bitno i da putem hrane unosimo nutrijente koji su dobri za naše čulo vida. Naučite svoje oči da sa puno ljubavi gledaju i žele zeleno lisnato povrće poput blitve, celera i zelene salate, zatim citruse.
Ako ste dobili spisak namirnica od svog nutricioniste velika je verovatnoća da ste zbunjeni i da ne razumete kako treba kombinovati namirnice u toku jednog dana. O tome ne treba puno razmišljati, već polako uvodite različite namirnice i pronađite kombinaciju koja će Vama najviše prijati.
Iako je najveći deo zucchini tikvica zapravo voda, one sadrže i veliku količinu vitamina i minerala. U tikvicama se nalaze vitamin A, Vitamin C, cink, magnezijum, folati. Tikvice sadrže i dijetarna vlakna, triptofan i vitamine B kompleksa, vitm in B2, B4, B5 i B12.
Jedan od načina na koji ćete obezbediti da dete unese dovoljno energije, a da ima redove obroke je taj da se ukine unos slatkih pića između obroka, da se ukine grickanje slatkiša ili peciva između obroka. Grickanje između obroka nikako nije adekvatna zamena za obrok i ovakve užine treba izbegavati.
Kako svaki napitak nije podjednako zdrav po naš organizam tako je i sa povrćem i voćem. Nemojte kombinovati testeninu sa skrobnim povrćem, tj. krompirom. Dupli unos ugljenih hidrata će samo doprineti naglom skoku nivoa glukoze u organizmu. Isto tako, nemojte preterivati sa količinama povrća i voća.
Na osnovu novih nutricionističkih istraživanja, pokazalo se je u toku jednog dana potrebno imati 5 obroka, i to u okviru svakog od njih po porciju voća ili povrća. Pet zdravih obroka treba da budu odličan izvor energije Vašem telu, posebno ako između obroka napravite pauzu od 2,5 do 3 sata.
Paraziti su mikroorganizmi koje je zapravo nemoguće držati van našeg organizma. Paraziti se nalaze svuda oko nas, u zemlji, u vodi, u vazduhu, i možemo se ih uneti preko kože, kontakta ruka-usta, fekalnim putem, seksualnim putem, putem hrane ili neke tečnosti.
Mnogo smo puta pisali i nutritivnim vrednostima raznih namirnica, mlečnih proizvoda, povrća i voća, žitarica ili koštunjavog voća, ali koliko zapravo znate o dijetarnim vlaknima? Zbog čega je potrebno da ih unosimo u velikoj količini da bi naš gasto-intestinalni sistem funkcionisao pravilno?
Kalcijum možete naći i u bademima, soji i proizvodima od soje, u belancetu, narandžama, u krompiru, brokoliju i crnoj i beloj repi. Kalcijuma ipak najviše ima u tamno zelenim lisnatim biljkama, u kelju, blitvi, mladom luku, praziluku. Kalcijum možemo uneti i konzumiranjem brazilskih oraha.
S obzirom da se ovaj vitamin rastvorljiv u masti ne taloži u jetri za kasniju upotrebu, potrebno ga je konstantno unositi, svakodnevno putem hrane. Pošto nema podataka da vitamin K može biti štetan po nas, možete uneti u toku dana i 1 mg vitamina, bilo u obliku suplimenta ili izborom namirnica.
Vitamin o kome se malo govori a od vitalne je važnosti za naš organizam je vitamin K. Bez prisutstva vitamina K naš organizam ne bi mogao da obavlja funkciju zgrušavanja krvi pa i zarastanja rana ali bi i naše kosti bile lošijeg kvaliteta i lako bi se lomile.
Jesen i zima su godišnja doba koja ne donose mnogo Sunca sa sobom pa je sasvim logično da će i naš organizam sintetisati tj. stvara manje vitamina D. Kako bi nadoknadili ovaj izuzetno bitan vitamin od velike važnosti za pravilno funkcionisanje skoro svakog dela našeg organizma.
U blitvi, spanaću i zelju se nalazi kalcijum koji se gubi termičkom obradom, zato ovo povrće nemojte dugo kuvati ili pržiti, dovoljno je 5 minuta da stoje u vreloj vodi i ako ih tako jedete, u samo 100g zelenog ovog povrća naćićete preko 150mg kalcijuma.
Gasovi se u našem organizmu stvore usled fermentacije hrane, stvaranja velike količine gljivica i bakterija, a u namirnice koje najčešće izazivaju takvo vrenje spadaju pasulj, kupus, grašak, gazirana pića, luk, kafa i sveže voće i povrće. Najveće tegobe prave kombinacije skroba i belančevina i voća.
Ukoliko imate kamen u bubrezima vreme je da pormenite ishranu. Nezdrava hrana je glavni krivac za stvaranje kamena pa prvo što morate učiniti je da iz jelovnika potpuno izbacite gazirana pića, energetske napitke, alkoholna pića a povećajte unos pasulja, nara, limuna, bosiljka, svežeg celera.
Koje je Vaše omiljeno povrće zelene boje? Ako je to krastavac onda evo par informacija za Vas. Krastavac je hrskavo, osvežavajuće i veoma zdravo povrće koje sadrži vitamin A, C, K i B6, folate, kalcijum, kalijum, cink, selen, gvožđe i mangane.
Nije potrebno biti nutricionista već naučiti da je samo 5 osnovnih vrsta namirnica potrebno našem organizmu. To su voće, povrće, žitarice, ulja i proteini. Neka omiljeno voće i povrće bude uvek u Vašim jelima, žitarice punog zrna neka menjaju beli pšenični hleb.
Voće i povrće je izvor vitamina C, B1, B12, vitamina E, A. Svi ovi vitamini su najbolji kada se jedu sveži, tj. kada se voće i povrće termički obrađuje, bilo da je u pitanju kuvanje ili prženje. Redovan unos vitamina A, B i C čini naš imuni sistem potpuno spremnim za borbu protiv mikroorganizama.
Selen je mineral koji se u našem organizmu može naći sam oukoliko ga unosimo putem hrane ili suplimenata. Selen koji se nalazi u hrani je najbolji način da nadoknadimo nizak nivo ovog minerala. U samo 250g svežih ostriga nalazi se dnevna doza selena koja nam je potrebna.
Kada nam neko pomene omega 3 masne kiseline pomislimo na maslinovo ulje, ribu ili povrće, semenke ili koštunjavo voće a niko ne pomisli na jagnjetinu. U nedostatku morskih plodova i ribe u mnogim zemljama se kao zamena za namirnicu bogatu omega 3 masnim kiselinama upotrebljava upravo jagnjetina.
Plavi patlidžan je neobično povrće koje nam dolazi iz daleke Indije, gde je rastao kao divlja biljka dok kao prehrambeno povrće nije počelo da se koristi i proizvodi u Kini. U srednjem veku je došao u Evropu i tek u pretprošlom veku je počeo da se proizvodi u Italiji i u našoj zemlji.
Paradajz je povrće koje vodi poreklo iz Južne i Centrale Amerike, ali svoj nazij je dobilo iz španskog jezika. Crveni paradajz koji danas jedemo je u velikoj meri promenjena varijanta originalnog paradajza koji je zapravo mnogo manji od današnjeg, prečnika je do 4cm i žute boje.
Suština ove dijete nije besomučno brojanje kalorija nego nas uči da treba da jedem osve namirnice, povrće, voče, meso, proizvode od skroba, mlečne proizvode, ribu, tečnost, osim gaziranih pića, ali ukoliko ih konzumiramo u strogo određeno vreme u toku jednog dana.
Ukoliko ne volite povrće spremljeno na roštilju već ste ljubitelj svežeg i hrskavog povrća onda je pravo jelo za Vas tokom leta salata. Salata je obrok koji Vas nikada neće opteretiti Vaš želudac a obezbediće više nego potrebna dijetarna vlakna, vodu i vitamine.
Ono čega je zelena boranija bogat izvor jesu folati. Folna kiselina zajedno sa vitaminom B12 su dve osnovne komponente potrebne za sintezu DNK i deobu ćelije i zato se folna kiselina preporučuje svim ženama koje pokušavaju da ostanu u drugom stanju i tokom cele trudnoće.
Možda se sećate da ste u detinjstvu morali ad jedete boraniju a niste je preterano voleli. U zelenoj boraniji se nalaze vitamini, minerali, dijetarna vlakna, vrlo malo proteina, nimalo masti a što se tiče kalorija, u 100g barene boranije se nalazi samo jedna kalorija.
Alergiju mogu izazvati i jednostavne namirnice poput voća, povrća, jaja, meso, mleko i mlečni proizvodi, čokolada I proizvodi od pšenice. Alergije se kod ljudi javljaju u razlicitim oblicima, u vidu alergijske kijavice, rinitisa, ekcema ili koprivnjače pa sve do pojave astme.
Često se desi da pojedemo voćku koja je izgledala savršeno a ukusom nikako ne zadovolji naša očekivanja. Zato birajte da voće i povrće koje kupujete i volite da jedete kupujete na pijaci, kod ljudi za koje znate da prodaju svoje proizvode, biljke koje su sami gajili.
Nemojte dozvoliti da nečija iskustva utiču na Vas u toj meri da kupite na namirnice koje ne volite da jedete. Treba da probate svaku vrstu voća i povrća kako bi znali šta je to što prija Vašem čulu ukusa i mirisa i koje to namirnice treba ubuduće da se nađu na Vašem spisku.
S obzirom da nema magične mašine koja analizira hranu za sada se moramo koristiti trikovima koje smo naučili još od svojih majki i baka. Ukoliko ste prvi put na pijaci nije loše da posmatrate iskusnije domaćice koje kupuju povrće i voće, mlečne proizvode i jaja kod svojih prodavaca.
Imate li slab imunitet i spavate loše? Sve ovo se može bitno promeniti samo ukoliko na pravi način iskoristite proleće i sve ono što Sunce i priroda može da Vam pruži u tom peirodu. Konačno možete da jedete sveže voće i povrće a ne zamrznuto i ono koje je genetski modifikovano.
Alergeni su supstance koje izazivaju alergijske reakcije, polen, životinjska dlaka, duvanski dim, razne namirnice, hemijska sredstva, aditivi hrani, začini, konzervansi. Alergiju mogu izazvati i jednostavne namirnice poput voća, povrća, jaja, meso, mleko i mlečni proizvodi, čokolada.
Većina ljudi misli da će postom uspeti da izgubi višak kilograma, ali to nije istina. Posna hrana nije nikako hrana koja sadrži niske vrednosti kalorija. Trudite se da jedete povrće i voće puno vlaknima i vodom, a sa manjom količinom šećera. Jedite svežu ribu, kuvanu ili pečenu u rerni.
Verovatno ste u nekom od hipermarketa videli neobičnan beli koren, izgledom sličan luku, neobičnog mirisa. U pitanju je komorač. Komorač je tvrdog korena povrće, koje se koristi veoma često u spremanju salata, kuvanih jela, ali i lekova protiv anemije pa čak i u spravljanju paste za zube.
Srce je mišićni organ koji ima kupast i srcast oblik, nalik na oblik paradajza presečenog na pola koji ima komore slično komorama ljudskog srca. Paradajz sadrži likopen i kalijum koji direktno utiču na smanjenje rizika od nastanka bilo kakve kardio-vaskularne bolesti.
Osobe koje boluju od dijabetesa treba da znaju koje su to namirnice. Namirnice sa visokim glikemičkim indexom su lubenica, grožđe, cvekla, pirinač, musli, integralni krekeri, beli hleb. Dok su namirnice sa niskim indexom soja, zeleno povrće, puter, kikiriki, riba, sir, ječam i voćni šećeri.
Sasvim je jasno da ćemo u periodu zime trošiti veći broj kalorija ukoliko smo fizički aktivni napolju pa zato moramo voditi računa o namirnicama koje unosimo. Tople supe, variva, meso, kuvano povrće i voće, sirevi i mlečni proizvodi su uvek odličan izbor za sve fizičke izazove u periodu zime.
Ukoliko ste ikada obavili pregled kod nutricioniste i posavetovali se u vezi sa ishranom primetili ste da su voće i povrće uvek dozvoljeni u skoro neograničenim količinama. To svakako zavisi od opšteg zdravstvenog stanja jedinke, oboljenja ili stanja koja zahtevaju poseban režim ishrane.
Biljke sadrže dijetetska vlakna, masti, proteine, vodu, vitamine i minerale ali i fitonutrijente (fito-biljka). Fitonutrijenti imaju samo pozitivno dejstvo na ljudsko organizam posebno kada su u pitanju prevencija malignih oboljenja i visokog pritiska ali i ostalih kardiovaskularnih oboljenja.
Povrće i voće su namirnice koje našem organizmu donose samo dobro, to je u mnogim istraživanjima i dokazano ali mi želimo da Vas podsetimo an neke činjenice zbog kojih povrće i voće treba da zavolite još više. U povrću i voću možemo naći sasvim dovoljno hranjivih materija dobrih za naše zdravlje.
Dokazano je da ukoliko konzumiramo preveliku količinu soli u dužem vremenskom periodu možemo doprineti razvoju hipertenzije. Ali ukoliko so kao začin koristite u normalnim i preporučenim dozama, onda ne treba da se plašite da ćete imati problema sa hipertenzijom.
Kada se pomene period posta, obično se pomisli na bezlična jednostavna jela bez puno ukusa. Međutim to ne mora da bude tako. Post nas ograničava samo u broju namirnica koje možemo koristiti u ishrani, ali to ne znači da jela koja pravimo moraju da budu bezukusna.
Zimsko Sunce nije toliko darežljivo kao letnje, a sa druge strane mnogo manje vremena provodimo napolju kada je vreme malo oštrije prema nama. Zbog ovoga naš organizam stvara manju količinu vitamina koji su nam potrebni za normalno funkcionisanje pa to moramo zameniti pravilnom ishranom.