Kvalitetan san je od ključnog značaja za odmor i regeneraciju organizma, i uopšte za dug život. Nedavna studija je pokazala ustaljena rutina kada je spavanje u pitanju - odlazak na spavanje i ustajanje u približno isto vreme svakog dana - može da se poveže sa dužim životom...
Drugi zaključak do kog su istraživači sa Harvarda došli je da je rizik od dijabetesa tipa 2 manji ukoliko jedemo više voća! Ovaj tip dijabetesa obično se javlja posle 40. godine kod ljudi čija je ishrana često sadržala suviše šećera i masti i koji su fizički slabo aktivni.
Istraživači sa Harvarda želeli su da utvrde kakav je odnos između redovnog konzumiranja voća i rizika od dijabetesa. Na osnovu tri velike studije sprovedene u Sjedinjenim Američkim Državama utvrđeno je, verovali ili ne, da se ljudi koji jedu više voća urednije hrane i sveukupno žive zdravije.
Belo brašno, kuhinjska so i beli šećer su tri bitna faktora u patologiji raznih metaboličkih oboljenja, uz nedovoljno unošenje svežeg i kuvanog povrća i nedovoljan unos vode mogu dovesti do dijabetesa, gojaznosti, usporenog rada metabolizma, poremečaja rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem.
Silicijum dioksid je samo jedan od hemijskih elemenata koji se nalaze u krastavcu i koji čuvaju naše zglobove.Sok krastavca, pomešan sa sokom šargarepe i spanaća, poboljšava rast kose i noktiju. Isto tako, u kombinaciji sa sokom od šargarepe, krastavac ublažava simptome nastale gihtom.
Hemijska jedinjenja iz višanja i trešanja će uticati na smanjenje simptoma izazvanih zapaljenskim procesom a samim tim delovati i preventivno kada su u pitanju maligne promene tkiva. Antocijanini su glave odgovorne supstance u vipnjama i trešnjama kada je u pitanju ova prevencija.
Kafa ne samo da nam daje energiju i pomaže našem umu da produktivnije radi, već isto tako smanjuje rizik od srčanog udara, dijabetesa tip 2, oboljenja jetre i kamena u žuči, povičenog holesterola u organizmu ali i raka prostate kod muškaraca.
Osobe koje boluju od dijabetesa treba da znaju koje su to namirnice. Namirnice sa visokim glikemičkim indexom su lubenica, grožđe, cvekla, pirinač, musli, integralni krekeri, beli hleb. Dok su namirnice sa niskim indexom soja, zeleno povrće, puter, kikiriki, riba, sir, ječam i voćni šećeri.
Dijabetes je hronično oboljenje koje se ne može izlečiti magičnim štapićem ili bilo kakvim lekom. Najbitnija stvar koju treba promeniti je režim ishrane i kontrolisati količinu šećera u organizmu. Tip 1 će uvek zahtevati inuslinske injekcije dok se Tip 2 može kontrolisati lekovima.
Dijabetes melitus ili šećerna bolest ili samo dijabetes predstavlja progresivno metaboličko oboljenje, organizam ne proizvodi dovoljno insulina ili ga organizam ne koristi na adekvatan način, ali u oba slučaja dolazi do inhibicije insulina i povećanja količine šećera u krvi.
Ljudski organizam bez insulina ne može funkcionisati kako treba. Bez insulina šećer se ne može deponovati niti koristiti kao energija u svakodnevnim aktivnostima što dovodi do pojave opšteg umora, pojačanog osećaja gladi, pojave vrtoglavica i kaliranje kada je u pitanju telesna masa.
Tip 2 ili dijabetes odraslog doba koji je mnogo češći, posebno u našoj zemlji. Sve osobe sa povećanom telesnom masom i povišenim krvnim pritiskom imaju povećane rizike od oboljevanja od ovog dijabetesa. Nastaje postepeno, nakon 40te godine života usled otpornosti ili tolerancije na insulin.
Insulin je hormon koji stvara jedan od naših unutrašnjh organa, pankreas. Insulin je hormon koji omogućava da se glukoza iskoristi kao energija koja nam je potrebna za svakodnevne aktivnosti. Ukoliko se poremeti proces proizvodnje insulina doćiće do dijabetes melitusa.
Gubitak pamćenja će ubrzati anemija, dijabetes, povišenje vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, depresija, sindrom hroničnog umora, alkoholizam, neredovna i nepravilna ishrana ali i konzumiranje narkotika ili nekih drugih lekova koje koje pijemo zbog postojanja drugih oboljenja.
Gubitak pamćenja počinje u srednjim godinama i samo napreduje kako smo stariji, a za to je najverovatnije odgovoran poremećaj prokrvljenosti mozga ali i izostanak bilo kakve intelektualne stimulacije jer se većina ljudi ne bavi mentalnim radom u trećem dobi.
Naučnici su došli do podataka koji govore o tome da geni ometaju proizvodnju vitamina D koji je bitan za apsorpciju kalcijuma. Isto tako postoje neka oboljenja koja će pre dovesti naše kosti u stadijum osteoporoze kao što su dijabetes, oboljenja štitne žlezde.