Veći unos proteina može nam pomoći ukoliko želimo da izgradimo mišiće, izgubimo koje kilo viška i uopšte da budemo sitiji posle obroka. Ranija istraživanja pokazala su da ishrana bogata proteinima pomaže u regulaciji nivoa triglicerida i ukupnog holesterola u krvi...
Da bi smanjile rizik od gubitka mišićne mase i padova, starije osobe bi trebalo da povećaju dnevni unos proteina. Većina starijih osoba proteine jede samo za jedan obrok, ali da bi se očuvala dobra fizička forma i tonus mišića proteine bi trebalo jesti u okviru svakog obroka.
Ukoliko ste ljubitelj kuhinja sa Dalekog istoka, verovatno ste imali priliku da probate jela u čiji sastav ulaze i morske alge. Ako još niste probali ovu vrstu jela, današnji tekstovi imaju za cilj da ilustruju zašto bi ovaj sastojak trebalo redovno da se nađe u vašoj ishrani.
Prethodno pomenuta studija imala je za cilj da utvrdi postoji li veza između dnevnog unosa proteina i rizika od moždanog udara. Da bi ovo proverili, kineski istraživači su analizirali rezultate 7 relevantnih studija u kojima je učestvovalo preko 250.000 ispitanika.
Uz ugljene hidrate i masti, proteini spadaju u osnovne hranljive materije koje se nalaze u hrani i koje su od ključne važnosti za ljudsko telo. Proteini se sastoje iz aminokiselina, organskih jedinjenja kojih u prirodi ima više stotina, od kojih je našem organizmu potrebno samo 22.
U 160 g heljdinog brašna nalazi se preko 30% dnevnih potreba prosečnog odraslog organizma za manganom, oko 25% potreba za triptofanom i magnezijumom. Heljda pored proteina, sadrži i visok procenat dijetetskih vlakana koja na naš gastrointestinalni trakt ima samo pozitivna dejstva.
Znate li kako izgleda tradicionalni doručak u Engleskoj? Obavezan deo doručka je pasulj. Pasulj se nalazi u grupi namirnica koje imaju izuzetno nizak glukozni nivo, naspram npr. ugljenih hidrata iz testenine ili hleba. Proteini se u organizmu zadržavaju čak duplo više vremena.
Stigao nam je opet sneg i skoro pa je neizbežno tokom hladnih dana osećati veću potrebu za hranom, posebno takozvanom jakom hranom, tj. bogatom proteinima. Zima, led i hladni snežni omotač menjaju našu šemu hoda pa se samim tim više i zamaramo kada boravimo napolju.
Žuta boja je boja koju najčešće povezujemo sa kukuruzom, ali postoje i crveni, plavi, roze, ljubičasti ili crni kukuruz. Bez obzira koja mu je boja kukuruz sadrži mnoštvo vitamina i minerala. Pre svega sadrži vitamine B5 i B3, zatim vitamin C, a od minerala magnezijum, fosfor, gvožđe, kalijum..
Pankreas je takođe jedan od organa koji spadaju u organe za varenje jer stvara pankreasnu lipazu, amilazu, tripsin, karboksipeptidazu, steapsin, fosfolipazu, himotripsin i nukleazu. Ovi enzimi vare i razlažu proteine, ugljene hidrate, trigliceride, fosfolipide.
Gluten je izraz koji nije potekao iz nauke nego iz prehrambene industrije i u pitanju je proizvod koji je skup više materija i proteina koji se dobija u procesu proizvodnje proizvoda od žitarica, pšenice naravno u najvećem procentu ali to nikako ne znači da se gluten ne može stvoriti i od ovasa npr.
Vitamini B kompleksa su svi podjednako važni za naš organizam. Ovi vitamine naš organizam ne može deponovati u sebi pa ih je potrebno unositi putem hrane ili suplimenata. Nedostatak vitamina B se može manifestovati poremećajem metabolizma proteina, ugljenih hidrata i masti.
Zečetina je najpoznatija po svom visokom sadržaju proteina. U samo 80 grama zečetine se nalazi čak 28g proteina, mnogo više, skoro duplo više nego u istoj količini piletine ili svinjetine. Zečetina je izuzetno bogat izvor gvožđa, u istoj količini se nalazi 4 mg gvožđa.
Kada se već utvrdi postojanje insuficijencije funkcije bubrega, svakodnevni život se mora promeniti, počevši od ishrane, ritma spavanja i fizičkih aktivnosti. Najbitniji faktori su kontrolisanje krvnog pritiska, redovne kontrole kod svog nefrologa i drastična promena režima ishrane.
Nije potrebno biti nutricionista već naučiti da je samo 5 osnovnih vrsta namirnica potrebno našem organizmu. To su voće, povrće, žitarice, ulja i proteini. Neka omiljeno voće i povrće bude uvek u Vašim jelima, žitarice punog zrna neka menjaju beli pšenični hleb.
Doručak, po mnogima najvažniji obrok u toku dana, treba da pojedete do 9h ujutru. Doručak treba da sadrži ili kombinaciju masti i šećera, ili masti i ugljenih hidrata. Šećeri će Vam dati veliku količinu energije i brzo Vas razbuditi a to je veoma bitno na početku dana.
Svinjsko meso je verovatno najrasprostranjenija vrsta mesa u celom svetu, koriste ga sve kulture, na svim kontinentima i to zbog mnogo razloga. Svinjsko meso je prirodno manje slano meso a veoma je bogato dobrim proteinima. Svinjetina je puna izuzetno kvalitetnih proteina, minerala i vitamina.
Adekvatnom ishranom, uz savet sa svojim reumatologom i nutricionistom, možete redukovati telesnu težinu i na taj način dodatno umanjiti tegobe izazvane gihtom. Na prvom mestu je voda. Morate unositi velike količine tečnosti, pre svega vode, prirodne, negazirane vode.
Nutritivne vrednosti variraju od vrste do vrste ali uglavnom je sastav sličan, u najvećem procentu pirinač sadrži uvek ugljene hidrate, zatim vodu, proteine, dijetarna vlakna, i veoma malu količinu masti i šećera. U toku dana, svi lekari preporučuju da se pojede barem 100g pirinča.
Lignje su bogate proteinima, kompleksom proteina koji su inače veoma bitni za veći kvalitet našeg organizma. Proteini su veoma bitni za zdravo funkcionisanje svih naših sistema. Sa unosom preporučene doze proteina održavamo našu kožu, nokte i mišiće u najboljoj formi.
Ukoliko ste ljubitelj jabuka, pokušajte da usvojite da barem u jednoj užini tokom dana jedete kombinaciju jabuka i putera od kikirikija. U ovom spoju voća i putera od kikirikija je kombinacija ugljenih hidrata, proteina i dobrih masnoća koji će Vam dati dovoljno energije za par sati u toku dana.
Pre ili tokom oblačenja opreme koju ste odabrali za skijanje treba da uslede vežbe istezanja i zagrevanja. Ukoliko svaki svog mišić i zglob istegnete i zagrejete onda ćete u velikoj meri smanjiti rizik od nastanka povrede. Najveći pažnju posvetite mišićima nogu i zglobu kolena.
Ukoliko ste ikada obavili pregled kod nutricioniste i posavetovali se u vezi sa ishranom primetili ste da su voće i povrće uvek dozvoljeni u skoro neograničenim količinama. To svakako zavisi od opšteg zdravstvenog stanja jedinke, oboljenja ili stanja koja zahtevaju poseban režim ishrane.
Biljke sadrže dijetetska vlakna, masti, proteine, vodu, vitamine i minerale ali i fitonutrijente (fito-biljka). Fitonutrijenti imaju samo pozitivno dejstvo na ljudsko organizam posebno kada su u pitanju prevencija malignih oboljenja i visokog pritiska ali i ostalih kardiovaskularnih oboljenja.
Svinjsko meso sadrži dosta B12 vitamina, u 100g se nalazi čak 70% dnevnih potreba za ovim vitaminom i oko 30% dnevnih potreba za ciknom. Gvožđe, cink, proteini, vitamin B12 i vitamin D koji se nalaze u svinjskom mesu se mnogo lakše vare i apsorbuju u krv, u odnosu an neke druge namirnice.
Svinjetina je prirodno manje slano meso a veoma bogat izvor veoma kvalitetnih proteina. U svinjskom mesu se isto tako nalaze vitamini i minerali koji su potrebni našem organizmu. Neki od minerala koje svinjasko meso sadrži su gvožđe, cink, neki od vitamina B kompleksa, selen i fosfor.
Kikiriki je odličan izvor vitamina E, niacina ili vitamina B3 i folata, proteina i mangana. Ali kikiriki sadrži i resveratrol, fenolni antioksidans koji se nalazi i u crnom grožđu i crnom vinu pa će konzumiranje kikirikija, ali i crnog vina, izazvati čuveni Francuski paradoks.
Susam koji najčešće koristimo u ishrani je zapravo semeni deo biljke susama. Biljka koja nam dolazi iz tropske Azije, ali se sada gaji podjednako u svim delovima sveta, u svojoj čauri krije veliki broj semenki koje imaju prepoznatljiv ukus i bogate su proteinima i vitaminima.
Redovan unos tunjevine u 41% slučajeva može smanjiti rizik od srčanog udara. Odlično izbalansirana mešavina masnih kiselina i proteina ojačavaju srčani mišić, snižavaju nivo triglicerida u krvi i naravno kao krajnji efekat ojačava srčani mišić i osposobljava ga za efikasniji rad.
Ako ste na dijeti to ne mora da znači da smete da pijete energetske napitke tokom treninga, jer takva pića sadrže veliku količinu proteina, šećera i elektrolita koji Vam nisu potrebni. Dovoljno je da pre treninga pojedete bananu i tokom treninga pijete vodu.