Danas govorimo o jednoj lekovitoj biljci koja je poznata po brojnim blagotvornim efektima po zdravlje - poboljšava cirkulaciju i tera umor, stimuliše varenje, a deluje i kao diuretik. Nedavno se pokazalo i da ova biljka podstiče pamćenje i uopšte naše kognitivne sposobnosti...
Kada govorimo o značaju vitamina C, uglavnom naglašavamo da je on bitan za jak imuni sistem, da pomaže u borbi protiv bora i akni, kao i protiv kardiovaskularnih bolesti, dok pojedina istraživanja ukazuju da bi vitamin C mogao da smanji rizik od pojedinih tipova karcinoma.
Španski naučnici upozoravaju da su deca svakodnevno izložena zagađenju vazduha koje nepovoljno utiče na razvoj pamćenja. Oni su tokom 12 meseci merili nivoe zagađenja vazduha upravo na putu od kuće do škole, a potom su testirali sposobnost pažnje i kratkoročnu memoriju kod dece...
U nedavnoj studiji, američki naučnici su utvrdili da tokom prvih stadijuma Alchajmerove bolesti dolazi do značajnog slabljenja čula mirisa, te da bi se testiranjem ovog čula moglo pravovremeno utvrditi koji pacijenti imaju povišen rizik od ove bolesti.
Sve je više istraživanja koja potvrđuju pozitivan efekat fizičkih aktivnosti na misaone funkcije ljudi. Jedna prošlogodišnja studija je tako pokazala da redovno vežbanje povećava dostupnost kiseonika u delovima mozga koji su zaduženi za mišljenje, pamćenje i učenje.
Istraživači sa univerziteta u Ajovi otkrili su da ono što čujemo pamtimo lošije od onoga što vidimo ili dodirnemo. Iako se smatra da su delovi mozga za pamćenje udruženi, istraživanja su pokazala da naš mozak koristi različite putanje da bi procesirao ove informacije.
Dobro je poznato da postoje tehnike i načini da poboljšamo naše mogućnosti da lakše zapamtimo sardžaj koji učimo. Proces pamćenja možemo poboljšati i sitnim promenama u ishrani. Jedite koštunjavo voće i cveklu , pijte čaj od koprive i ginko biljke, unosite voćne šećere iz banana i borovnica.
Kada je u pitanju normalan vid zaboravljanja to je zapravo slabljenje fizioloških tragova nastalih učenjem u samoj kori velikog mozga. Ovaj proces zaboravljanja je najbrži u prvih sat vremena učenja, na primer, dok sa vremenom ne raste proporcijalno.
Svoje pamćenje možete da vežbate, pokušajte da pronadjete trikove koji će Vam odgovarati i pomoći da se lakše setite pojmova i reči. Vodite beležnicu obaveza, imena, brojeva telefona, redovno gledajte stare fotografije ili snimke i vežbajte tako dugoročno pamćenje.
Gubitak pamćenja će ubrzati anemija, dijabetes, povišenje vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, depresija, sindrom hroničnog umora, alkoholizam, neredovna i nepravilna ishrana ali i konzumiranje narkotika ili nekih drugih lekova koje koje pijemo zbog postojanja drugih oboljenja.
Gubitak pamćenja počinje u srednjim godinama i samo napreduje kako smo stariji, a za to je najverovatnije odgovoran poremećaj prokrvljenosti mozga ali i izostanak bilo kakve intelektualne stimulacije jer se većina ljudi ne bavi mentalnim radom u trećem dobi.
S obzirom na tempo života, broj informacija kojem sm oizloženi u toku dana zaboravnost nije opasan simptom ukoliko se ne ponavlja i ne produbljuje. Veliki broj obaveza i stres utiču na to da zaboravimo sitnice poput toga gde smo ostavili ključeve ili da li smo doručkovali u toku dana.