Jednostavne navike za zdraviji i duži život

Na početku smo nove godine i idealno je vreme za usvajanje novih, zdravijih životnih navika. Kada je reč o generalnim načelima zdrave ishrane, poslednjih godina je sve više istraživanja koja ukazuju na povoljne zdravstvene efekte mediteranske ishrane...

Ishranom do blistave i zdrave kože

Neizbalansirana ishrana sa dosta brze hrane, suviše soli i nedovoljno hranljivih sastojaka, ne samo što ne utiče dobro na opšte zdravlje već može i negativno da utiče na izgled i zdravlje kože.

Pirinač kao važan sastojak zdrave ishrane?

Pirinač spada u najstarije žitarice budući da se uzgaja već preko 5000 godina. Bogat je ugljenim hidratima, sadrži male količine proteina i skoro da ne sadrži masti...

Zdrave kuglice i orašasti miks kao zdrava užina tokom dana

Ukoliko tražite recepte za zdrave užine kojima ćete zameniti povremenu čokoladicu ili grisine između obroka, današnji recepti bi trebalo da vam budu od pomoći.

Dnevnik ishrane kao pomoćnik do zdrave telesne težine?

Istraživanja su pokazala da vođenje dnevnika ishrane predstavlja jednu od najefikasnijih tehnika za regulaciju telesne težine. Ova tehnika podrazumeva zapisivanje svega što pojedete i popijete tokom dana, tačnu količinu kao i kako ste spremali ta jela ili napitke...

Ova navika u ishrani produžava život?

Poslednjih godina sve više možemo čitati o tome koliko su dijetetska vlakna važna za dobro zdravlje - adekvatan unos vlakana smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, pomaže nam da bolje spavamo i čak nas štiti od alergija na hranu...

Ovo su namirnice najbogatije vitaminom C

Vitamin C je moćan antioksidans, od ključne važnosti za imunitet i sintezu kolagena koji predstavlja važnu komponentu kostiju, hrskavice, zuba, kože i krvnih sudova...

Muzika utiče na naš izbor hrane?

Nedavna američka studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Južnoj Floridi, ispitivala je kako muzika utiče na to koju hranu biramo da jedemo.

5 koraka za bolje zdravlje u 2018. godini

Prethodnih godina govorili smo o trikovima koji vam mogu pomoći da istrajete u novogodišnjim odlukama. Ove godine preporučujemo vam da se na listi promena koje želite da ostvarite u Novoj godini obavezno nađu i neke od sledećih odluka...

10 namirnica koje pomažu kod hipertenzije

Ishrana igra važnu ulogu u prevenciji i lečenju hipertenzije. Istraživanja su pokazala da je u ove svrhe najbolje jesti hranu siromašnu natrijumom tj. solju, a bogatu kalcijumom, magnezijumom i kalijumom.

Zašto bi trebalo izbegavati veštačke zaslađivače?

Veštački zaslađivači su dugo predstavljani kao zamena za šećer i efikasan način za smanjenje unosa kalorija. Međutim, nova kanadska studija upozorava da konzumiranje veštačkih zaslađivača može da poveća rizik od...

Kako roditelji utiču na odnos deteta prema hrani?

Nedavna studija imala je za cilj da utvrdi kako roditelji dugoročno mogu uticati na detetove navike u ishrani. Kako roditelji mogu pomoći detetu da stekne zdrav odnos prema hrani?

Jednostavan recept za čija puding

Čija semenke možete, slično kao lanene semenke, dodavati ovsenim pahuljicama i kašama od žitarica, šejkovima, jogurtu, salatama, i koristiti prilikom pripreme hleba i peciva. Danas sa vama delimo i jednostavan recept za čija puding.

Kako da vas prođe žudnja za grickalicama?

Ukoliko često imate potrebu za slatkišima ili slanom hranom kasno uveče, umesto da posegnete za omiljenim grickalicama, radije pokušajte da pričekate neko vreme...

Jedete kasno uveče? Evo kako da promenite tu naviku...

Ukoliko ste primetili da vas kasno uveče često uhvati glad ili pak nervoza i imate potrebu za hranom iako ste već večerali, mogli biste da odredite vreme posle kojeg nikako nećete jesti.

Zašto bi trebalo da izbegavate kasne noćne užine?

Veliki broj ljudi ne uspeva da ispoštuje preporuke o tri obroka dnevno. Primera radi, svaka četvrta osoba preskače doručak što za posledicu ima često užinanje i potrebu za grickalicama tokom dana...

Da li je 5 porcija voća i povrća dnevno dovoljno za dobro zdravlje?

Jedna od najčešćih preporuka koja se može čuti jeste da bi za dobro zdravlje trebalo jesti 5 porcija voća i povrća dnevno. Međutim, britanski naučnici smatraju da bi tu preporuku trebalo duplirati!

Bolje varenje uz manje, a češće obroke?

Manji, češći obroci olakšavaju proces varenja. Ovakav režim ishrane preporučuje se kod problema sa nadutošću, otežanim varenjem i kod lošeg apetita, naročito kod starijih osoba.

Zašto je dobro jesti više manjih obroka tokom dana?

Verovatno ste čuli za trend uzimanja češćih, ali manjih obroka tokom dana u cilju bržeg mršavljenja. Koliko bi često trebalo jesti? I koliko bi ti obroci trebalo da budu manji?

Možda se zbog ove navike gojite?

Ako se trudite da jedete zdravo i pokušavate da izgubite koji kilogram viška, potrudite se da obroke u toku dana jedete na miru, koncentrišući se na samo jelo.

Tetris nam pomaže da ostavimo cigarete?

Australijski psiholozi su utvrdili da jedna logička video-igra može da umanji žudnju za hranom, alkoholom i kafom, cigaretama i pojedinim aktivnostima.

Izbegavajte ove poteze ako krećete na dijetu

Za početak izbegavajte brze dijete - ukoliko gubite više od 1 kg nedeljno, brzo ćete se iscrpeti i oslabiti imunitet. Cilj je da postepeno usvajate nove navike kojih ćete se pridržavati i ubuduće u životu.

Dobro raspoloženje štiti nas od raznih bolesti

Pozitivna osećanja i raspoloženja kontinuirano nas štite od različitih kardiovaskularnih, ali i drugih oboljenja. Naučnici smatraju da je razlog za to činjenica da su optimističnije osobe sklonije vežbanju i zdravijoj ishrani.

Pravilna ishrana roditelja važna je i pre same trudnoće

Loša prenatalna ishrana majke može da ostavi posledice po zdravlje deteta, kao i da poveća rizik od bolesti, pa čak i da dovede do prevremenog porođaja.

Način života roditelja ostaje "zapisan" u njihovim genima?

Pored genetskih faktora, za budućnost i dobrobit dece bitni su i faktori okoline. Tokom oplodnje, jajna ćelija i spermatozoid prenose embrionu mnoštvo gena na čije stanje utiču godine starosti roditelja, ali i neki drugi faktori.

Oslobodite se loših navika na vreme

Prema jednoj australijskoj naučnoj studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Science, roditelji ne prenose deci samo genetski kod, već i pozitivne kao i negativne efekte svog načina života.

Koja hrana šteti zdravlju prostate?

Stručnjaci smatraju da bi ishrana siromašna zasićenim mastima, mesom i mlečnim proizvodima, a bogata voćem i povrćem, mogla da spreči pojavu raka prostate, kao i napredovanje ove bolesti.

Glad povećava žudnju za visokokaloričnom hranom

Dijeta koje se pridržavala grupa učesnika u eksperimentu bila je osmišljena tako da oni ne budu gladni jer su upravo to trenuci kada žudnja za određenom hranom može da "prevlada".

Navike u ishrani najbolje je postepeno menjati

Ponovljenim konzumiranjem rafinisane hrane, stvara se zavisnost prema tom tipu hrane što otežava promenu navika u ishrani. Da bi utvrdili kako se ove naviek menjaju, istraživači su proučavali deo mozga koji se povezuje sa nagradom i zavisnošću.

Ne volite voće, povrće, žitarice... Sve je to stvar navike!

Američki istraživači su utvrdili da čak i ako niste ljubitelj voća, povrća, integralnih žitarica i sl. možete vremenom navići mozak da voli zdravu hranu.

Koje su prednosti DASH režima ishrane?

DASH ishrana je bogata antioksidansima, vitaminima, mineralima (naročito kalijumom i magnezijumom koji pomažu u regulaciji krvnog pritiska) i proteinima biljnog porekla.

Kome je namenjena DASH ishrana?

Brojne studije su tokom poslednjih godina pokazale da DASH režim ishrane smanjuje rizik od mnogih oboljenja, među kojima su kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2.

Najbolja ishrana za sprečavanje hipertenzije?

DASH režim ishrane osmislili su američki lekari 1997. godine da bi pomogli osobama sa hipertenzijom da regulišu krvni pritisak putem ishrane, bez uzimanja medikamenata.

Povoljno dejstvo lanenog ulja na digestivni trakt

Laneno ulje se dobija iz semenki koji obiluju antioksidansima i omega-3 nezasićenim kiselinama. Ovi nutrijenti doprinose zdravlju nervnog, kardiovaskularnog i digestivnog sistema

5 navika koje smanjuju rizik od raka debelog creva

Stručnjaci smatraju da bi 50% slučajeva kolorektalnog karcinoma moglo da se spreči kombinacijom životnih navika koje se odnose na ishranu, nivo fizičke aktivnosti i održavanje zdrave telesne težine.

Da se za vreme praznika ne biste ugojili...

Da se ne biste ugojili tokom praznika, osim što možete da smanjite količine različitih jela koja ćete probati, pokušajte i da jedete iz manjih tanjira. Istraživanja su pokazala da se na taj način kalorijski unos smanjuje i do 22%!

Kako pirinač poboljšava kvalitet naše ishrane?

Studija iz 2014. godine pokazala je da je ishrana ljudi koji redovno jedu beli ili integralni pirinač generalno zdravija. U istraživanju je učestvovalo preko 14000 odraslih Amerikanaca.

Da li imate naviku da preskačete doručak?

Svi znaju koliko je važno ne preskakati obroke, naročito kada se govori o doručku, međutim, mnogi ljudi i dalje nastavljaju sa ovom lošom navikom. Procenjuje se da oko 60% tinejdžera preskoči doručak bar četiri puta nedeljno.

3 životne navike koje utiču na izgled kože

Pažljiva nega i zaštita kože lica može u određenoj meri odložiti pojavu bora, ali je bitno da posvetimo pažnju i nezi kože iznutra, tj. da se uravnoteženo hranimo, redovno vežbamo i dovoljno spavamo.

Kako nedostatak sna utiče na srce?

Da li nedostatak sna utiče na rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja? U kojoj tačno meri poremećaji sna povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara?

8 saveta o ishrani koji će oterati umor

Bitno je usvojiti nekoliko jednostavnih pravila o ishrani koja će nam pomoći da tokom dana izbegnemo veće oscilacije u energiji. Najpre je važno da ne preskačemo obroke.

Zašto se stalno osećate umorno?

Postoje različiti faktori koji utiču na to koliko se odmorno, odnosno umorno osećamo. Nedostatak sna, stalni stres, ali i loša ishrana - svi ovi faktori samo doprinose našem osećaju umora.

Koji su simptomi multiple skleroze?

Multipla skleroza je autoimuna bolest centralnog nervnog sistema od koje trenutno u Srbiji boluje oko 6000 osoba. Ovo hronično oboljenje karakterišu različiti simptomi.

Blitva za stabilan nivo šećera u krvi

Više studija na životinjama pokazalo je određeni sastojci u blitvi pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi. Blitva sadrži siringinsku kiselinu, flavonoid koji inhibira aktivnost enzima koji učestvuje u razgradnji složenih ugljenih hidrata na proste šećere.

Postepene promene u ishrani za najbolji rezultat

Ako vam je teško odjednom da se odreknete ustaljenih prehrambenih navika, krenite korak po korak. Dodajte po porciju povrća za ručak i za večeru. Voće jedite uz obrok, ili kao užinu.

Hipertenzija i preporuke za ishranu

Prva stvar koju treba da učinite kada je reč o ishrani kod hipertenzije jeste da smanjite so na minimum. Obratite pažnju koliko solite jela, nikako ne dosoljavajte, i čitajte sastav na prehrambenim proizvodima. Jedite dosta voća i povrća, a izbegavajte masnu hranu, bogatu holesterolom.

Hrana bogata važnim vitaminima i mineralima

Sada kada znamo koji nutrijenti su bitni za naše mentalno zdravlje, postavlja se pitanje koje bi namirnice trebalo češće jesti da bi ishranom popunile zalihe ovih hranljivih materija. Integralni pirinač i ovsene pahuljice, paprike, brokoli odlični su izvori vitamina B1, B3, B5, B6 i selena.

U kom obliku je najbolje jesti voće i povrće?

Voće i povrće možete jesti u svim varijantama - sveže, zamrznuto, sirovo ili kuvano, u vidu sokova ili šejkova, pa čak i konzervirano, ali prednost ipak dajte svežem obliku! Takođe, obratite pažnju na dodati šećer kod različitih sokova i kompota.

5 porcija dnevno za zdravo srce

Preporučuje se da dnevno pojedete najmanje 5 porcija voća i povrća, naročito ukoliko imate srčanih problema. Voće i povrće se pokazalo kao zaštitni faktor po kardiovaskularni sistem (i to pre svega borovnice, pomorandže, papaja, zatim brokoli, spanać i paradajz).

Antioksidantne materije u voću i povrću

Znamo već da je voće i povrće dobro za naše sveukupno zdravlje. Međutim, zbog visokog sadržaja vitamina, minerala i vlakana, voće i povrće naročito povoljno deluje kod srčanih oboljenja.

Više voća - manji rizik od dijabetesa?

Drugi zaključak do kog su istraživači sa Harvarda došli je da je rizik od dijabetesa tipa 2 manji ukoliko jedemo više voća! Ovaj tip dijabetesa obično se javlja posle 40. godine kod ljudi čija je ishrana često sadržala suviše šećera i masti i koji su fizički slabo aktivni.

Kako da se brzo oporavite posle bolesti?

Bilo da vas je zadesila prehlada ili grip, u vašem telu se vodila prava bitka između vašeg imunog sistema i virusa ili bakterije koji su izazvali infekciju, i organizam je posle bolesti iscrpljen. Da biste se brzo oporavili, povedite računa o raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.

Hranim se zdravije, šta dalje?

Unosom kvalitetnih i zdravih namirnica primetićete da manje žudite za hranom i pićem koji vas goje. Sledeći korak biće da kontrolišete količinu tj. već dobro poznati savet - jedite manje ali češće.

Dijeta? Ne, već zdravija ishrana!

Kada identifikujete koja vas hrana ili piće deblja, potrebno je da obratite pažnju na njihov dnevni unos. Nikako nemojte tražiti brzo rešenje tako što ćete početi da preskačete obroke.