Čak i ako nemate običaj da jedete jaja, tokom Uskršnjih praznika svakako imate priliku da isprobate različite ukusne recepte s ovom namirnicom. Postoji više razloga zbog kojih je dobro redovno jesti jaja a jedno istraživanje je ukazalo i na izvesne kardioprotektivne efekte...
Iako sadrže holesterol, jaja bi mogla da budu značajno oružje u borbi protiv kardiovaskularnih bolesti - ovo je zaključak nedavne studije kineskih i britanskih naučnika koji su ispitivali povezanost između konzumiranja jaja i kardiovaskularnih bolesti, srčanog i moždanog udara.
Američko udruženje kardiologa objavilo je studiju u kojoj se naglašava važnost izbalansiranih prehrambenih navika. Zdrava ishrana doprinosi sveukupno zdravijem načinu života i smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i hroničnih oboljenja.
Zbog velike količine dijetarnih vlakana (8 g u 100 g leblebija), leblebije podstiču funkcije digestivnog trakta. Isto tako, jedna trećina tih vlakana je rastvorljiva a upravo taj tip se povezuje sa pozitivnim dejstvom na kardiovaskularni sistem.
Manjak magnezijuma povećava rizik od zapaljenja u organizmu, naročito kada je u pitanju kardiovaskularni sistem. Ukoliko je u telu nivo magnezijuma nizak, smanjuje se i metabolizam lipida i povećava se krvni pritisak što nepovoljno deluje na arterije i može da izazove aterosklerozu.
Glavni izvor hidroksitirozola jeste zelena maslina i maslinovo ulje. Isto tako, i belo vino može da bude dobar izvor hidroksitirozola, ali treba znati da nisu sva vina jednako bogata ovim antioksidansom - istraživanja su pokazala da su to najpre vina iz Francuske, Italije i Nemačke.
Kada vam sledeći put neko kaže da je crno vino zdravije od belog znajte da to nije sasvim tačno. Naučnici su sproveli istraživanje tokom kojeg su utvrdili da se u evropskim belim vinima nalazi antioksidans hidroksitirozol koji nije ništa manje moćan nego resveratrol koji je prisutan u crnom vinu.
Istraživanja su pokazala da ako u toku jednog dana napravite ovaj broj koraka, bilo u laganoj šetnji ili brzom treningu u velikoj meri možete produžiti svoj život, smanjiti rizike od degenerativnih oboljenja loko-motornog aparata, kardio-vaskularnih oboljenja i psihičkih oboljenja.
Zvanične preporuke lekara i profesora fizičke kulture koji se bave treningom ljudi nikada ne mogu da se prihvate zdravo za gotovo. Svako od nas ima drugačije potrebe, ali uglavnom se u toku nedelje preporučuje bar 150 minuta brze šetnje. Ovakav rezultat je moguće lako postići.
Namirnice koje treba da unosite, shodno Vašim potrebama, oboljenju, predispozicijama, alergijama, treba da budu pažljivo izabrane. Zato se trudite da svom lekaru i nutricionisti kažete za sve alergije, da napomenete oboljenja posebno oboljenja kardio-vaskularnog sistem, bubrega i nervnog sistema.
Čokolada sadrži flavonoide i to vrstu flavonoida koji se mogu samo naći u zrnima kakaoa, nema ih u drugim biljkama i proizvodima. Crna čokolada, koja sadrži 70% kakao udela, snižava krvni pritisak i nivo lošeg holesterola u krvi i na taj način prevenira oboljenja kardio-vaskularnog sistema.
Jasno nam je da različiti delovi svinjskog mesa sadrže različite procente masti u sebi, pa tako najmanje masti sadrži krtina mesa, samo 6% ili 6g u 100g mesa. U svinjskom se mesu nalazi i mala količina zaštitne n3 masne kiseline, nalazi se veći broj nezasićenih nego zasićenih kiselina.
Bananu treba uvrstiti u svakodnevnu užinu uz drugo voće, jer ćete na taj način prevenirati makularnu degeneraciju i zaštititi svoje oči. Banane sadrže fitonutrijente koji se ponašaju kao probiotik. stimulišu i olakšavaju varenje. Banane čuvaju i naše kosti i zglobove.
Maslinovo ulje nije hidrogenizovano ulje ili trans masna supstanca. Trans masti se nalaze u mnogim biljkama i koncentracija im se čak i povećava preradom osnovne materije a zovu se drugačije i loše masti jer je dokazano negativno dejstvo na kardiovaskularni sistem, jetru, proces varenja hrane.
U kakao prahu se nalazi veliki broj gitofenola koji imaju direktno dejstvo na kardiovaskularni sistem. Zrna kakaoa sadrže magnezijum, koji utiče na samu snagu srčanog mišića i njegovo funkcionisanje što smanjuje verovatnoću od nastanka oboljenja srca i srčanog udara.
Ukoliko svakodnevno unesemo oko 100g ovasa možemo smanjiti nivo holesterola i do 2% i umanjiti rizike od oboljenja kardiovaskularnog sistema. U istraživanju u kom su učestvovali ljudi sa povišenim holesterolom a konzumirali su ovas svakodnevno u periodu od 2 meseca, smanjili su holesterol za 14%.
Zeleni čaj utiče na povećanje nivoa dobrog holesterola pa kao rezultat dolazi do povećanog metabolizma i smanjenja telesne mase, što doprinosi smanjenom opterećenju kardiovaskularnog sistema i boljoj fizičkoj kondiciji. Sa smanjenjem masti i holesterola smanjuje se rizik od nastanka ateroskleroze.
Orasi imaju najveći uticaj u ljudskom organizmu upravo na karidovaskularni sistem. Takozvana vaskularna reakcija se dešava svaki put kada u organizam unesemo orahe i sve hranljive materije koje se nalaze u njima. Orasi deluju protiv-zapaljenski a sadrže i materije koje ubrzavaju cirkulaciju.