Doktor Robert Lustig, koji je prethodnih 16 godina posvetio lečenju gojaznosti kod dece i proučavanjem metaboličkih efekata šećera iz hrane, u najnovijem istraživanju je pokazao šta se dešava u organizmu deteta kada se količina šećera smanji na preporučenih 10% dnevnog unosa kalorija.
Na naše sve organe u velikoj meri utiče hemijski sastav namirnica koje unesemo putem hrane i napitaka. Na primer, ukoliko je naša ishrana bogata prostim šećerima, naša telesna masa će se brzo umnožavati i naša žlezde sa unutrašnjim lučenjem će biti opterećenja stvaranjem velike količine insulina.
Treća grupa humanih hormona su proteini, peptidni hormoni koji nastaju iz amino kiselina. Neki od peptidnih hormona su kalcitonin, vazopresin, gonadotropin, hormon rasta, leptin, insulin, motilin, sekretin, renin, prolaktin, oksitocin i dr. Peptidni hormoni regulišu veliki broj funkcija u organizmu.
Endokrina uloga pankreasa se ogleda u stvaranju i lučenju insulina. Hormon stvara par miliona generalizovanih ćelija koje se nazivaju i Langerhansove ćelije, i to 4 vrste ćelija. Ova kolekcija gusto zbijenih ćelija je obmotana kapilarnom mrežom koja je u direktnoj vezi sa venama.
Pankreas je velika žlezda, može biti dug i preko 15 cm. Pankreas stvara nekoliko veoma važnih hormona, insulin, glukagon, somatostatin i pankreasne polipeptide i digestivne enzime koji pomažu lakše varenje i kvalitetniju absorpciju hranjivih stvari iz namirnica.
Nivo glukoze u krvi može se povisiti usled stresa, metaboličkog poremećaja ali svakodnevno taj nivo se menja kada pojedemo neki obrok. U normalnim uslovima, nivo glukoze se nakon jela postepeno povisuje, i tu laganu promenu nivoa glukoze u krvi registruje pankreas i tada aktivira insulin.
Kofein glavna stavka na koju su istraživači obratili pažnju pokazalo se da sličan efekat ima konzumacija kafe bez kofeina. Doktori tvrde da zapravo kafa ima uticaj na insulin i metabolizam glukoze kao što to čine i seksualni hormoni koji naravno imaju veliki uticaj na promenu ćelija prostate.
Dijabetes je hronično oboljenje koje se ne može izlečiti magičnim štapićem ili bilo kakvim lekom. Najbitnija stvar koju treba promeniti je režim ishrane i kontrolisati količinu šećera u organizmu. Tip 1 će uvek zahtevati inuslinske injekcije dok se Tip 2 može kontrolisati lekovima.
Ljudski organizam bez insulina ne može funkcionisati kako treba. Bez insulina šećer se ne može deponovati niti koristiti kao energija u svakodnevnim aktivnostima što dovodi do pojave opšteg umora, pojačanog osećaja gladi, pojave vrtoglavica i kaliranje kada je u pitanju telesna masa.
Tip 2 ili dijabetes odraslog doba koji je mnogo češći, posebno u našoj zemlji. Sve osobe sa povećanom telesnom masom i povišenim krvnim pritiskom imaju povećane rizike od oboljevanja od ovog dijabetesa. Nastaje postepeno, nakon 40te godine života usled otpornosti ili tolerancije na insulin.
Insulin je hormon koji stvara jedan od naših unutrašnjh organa, pankreas. Insulin je hormon koji omogućava da se glukoza iskoristi kao energija koja nam je potrebna za svakodnevne aktivnosti. Ukoliko se poremeti proces proizvodnje insulina doćiće do dijabetes melitusa.
Današnji stil života uz nedovoljno kretanje, lošu ishranu, a posebno povišen unos šećera dodatno stimuliše razvoj celulita. Hrana bogata šećerima izaziva nagli skok insulina koji podstiče stvaranje masnog tkiva. Žene ne unose dovoljno belančevina kao izvor energije nego hranu bogatu šećerima.