U ranijim tekstovima podelili smo sa vama recept sa belim lukom koji pomaže u prevenciji bolesti, a govorili smo i o namirnicama koje jačaju imunitet. Danas sa vama delimo recept za napitak koji će pomoći kod gušobolje ukoliko vas trenutno muči ovaj problem.
Bilo da vas je zadesila prehlada ili grip, u vašem telu se vodila prava bitka između vašeg imunog sistema i virusa ili bakterije koji su izazvali infekciju, i organizam je posle bolesti iscrpljen. Da biste se brzo oporavili, povedite računa o raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani.
Proleću treba da se radujemo jer donosi mnogo lepih stvari, ali prehlade i alergije nisu u toj grupi. Ovo su dva najčešća i podjednako naporna stanja koja zahvataju skoro svaku osobu tokom proleća. Iako simptomi podsećaju na prehladu, kod alergijskog rinitisa ne postoji infekcija.
Svako doba godine je savršeno za neki vid oboljenja, posebno kada su u pitanju osobe sa hroničnim oboljenjima. Period ranog proleća nikada nije lak period za sve ljude koji imaju alergije. Alergije se, naravno, javljaju i muče ljude i tokom ostalih dana u godini.
Još jedna od čestih komplikacija prehlade jeste akutna upala bronhija ili akutni bronhitis. Iako je bronhitis češće uzrokovan delovanejm bakterija, virusni bronhitis je podjednako neprijatan i ozbiljan po naš organizam. Kliničkom slikom dominira bol ili protisak u predelu bronhija i pluća.
Ukoliko se simptomi prehlade ne povuku nakon 3 do 5 dana posle pojave prvih simptoma, vreme je da se obratite svom lekaru. U malom procentu može doći do komplikacije simptoma, ali do njih ipak dolazi. Komplikacije su najčešće infekcija sinusa, infekcija uha, bronhitis.
Nismo svi isto podložni prehladama niti bilo kojim drugim infekcijama, bilo da ih izazivaju virusi ili bakterije. Odrasla osoba u proseku, tokom godine, može biti prehlađena i 4 puta, jer se virusi menjaju, a dete i starije osobe mogu imati prehladu mnogo češće.
Osećaj zapušenosti nosa koji se smenjuje sa curenjem iz nosa je siguran znak da ste prehlađeni. Glavobolje koje se znaju javiti kada smo prehlađeni se smeštaju u predeo glave oko čeonih sinusa i nosa i daju osećaj pritiska. Osećamo se umorno po ceo dan.
Prehlada, najčešća boljka tokom svakog zimskog perioda, je zapravo virusna infekcija gornjih disajnih organa i najčešće zahvata nos. Simptomi po kojima lako možemo prepoznati prehladu su kašalj, bol u grlu, pojačano lučenje slina, curenje iz nosa, kijanje i povišena telesna temperatura.
Prehlada je sigurno jedno od najčešćih patoloških stanja u ovakvim promenljivim vremenskim prilikama. Prehladu može izazvati preko 200 virusa i isto toliko bakterija, i sa svima njima se srećemo svaki dan, samo od nas zavisi da li će se razmnožiti.
Iako je april mesec počeo i proleće je kalendarski stiglo u naše krajeve, mi smo još u zimskoj garderobi, a jedini koji uživaju su virusi i bakterije. Upala nosa, ždrela, bronhitis ili upala pluća, grip ili jednostavna prehlada, to su najčešće bolesti koje u ovom periodu godine.
Prevenciju čine pravilna i uravnotežena ishrana, redovan san, pravilno rešavanje stresnih situacija. Imuni sistem mora uvek biti na vrhuncu a to ćemo uraditi unosom flavonoida i vitamina C a u isto vreme smanjiti unos šećera, nikotina i alkoholnih pića. Vodite računa o higijeni ali ne preterujte.
Prehlada, kao i grip, je izazvana dejstvom virusa na naš organizam. Prehladu mogu izazvati i bakterije, naravno, ali u mnogo manjem procentu. Sa druge strane, influenca koji izazivaju virusi ne treba biti lečena antibioticima, stoga ih nemojte ni piti, posebno ne na svoju ruku.
Taman kada smo se navikli na prijate temperature ove zime, došao je novi talas snega i ledenog doba i naš organizam se opet morao navikavati na nove uslove. Iako je prehlada akutno zapaljenje, ona zna da se prolongira nepravilnim lečenjem i da se zakomplikuje ukoliko se ne lečimo na vreme.
Virusi su čudni i podmukli mikroorganizmi koji mogu doneti ljudima neprimetnu infekciju, prehladu ali i ozbiljne infekcije koje se mogu završiti i letalno. Ipak većina virusa koji najčešće napada ljude su virusi protiv kojih se možemo boriti odgovarajućim lekovima i jačanjem imuniteta.
Sastav maline otkriva pravo bogatstvo vitamina i minerala. U malinama se nalazi mangan, vitamin K, dijetarna vlakna, voda, folati, omega 3 masne kiseline, bakar, vitamin E i kalijum. Pojedite 150g malina i obezbedićete sebi dovoljno vitamina da ovo prelazno doba provedete bez prehlade.
Kontakt sa virusima i bakterijama, i ostalim mikroorganizmima, svakako da nije moguće izbeći, ali kako bi uticali na to da umanjite rizik od prehlade tokom leta, dovoljno je da vodite računa o samo par stvari. Redovno perite ruke, posebno pre jela ili bilo kakvog kontakta sa usnom dupljom.
Visoke spoljašnje temperature uzrokuju da se mi znojimo više, gubimo minerale i vitamine koji se preko znoja izbacuju kroz znojne žlezde sa spoljašnjim lučenjem. Ukoliko ne nadonkađujemo izgubljenu vodu naš organizam će reagovati smanjenjem funkcija, slabim imunitetom i dehidriranošću.
Prehlada nikada nije sjajno i prijatno stanje, bilo da se ona javi u zimskom ili letnjem periodu. Zimi nam je možda lakše prihvatiti činjenicu da smo prehlađeni, jer nam tada prijaju topli čajevi i tople kupke, ali leti, prehlada je ipak za nijansu napornija.
Iako simptomi podsećaju na prehladu, kod alergijskog rinitisa ne postoji infekcija vec curenje nosa i povećano lučenje mukusa je izazvana samo preteranom reakcijom naše slozokože nosa i očiju na neki alergen. Najčešći oblik ovog stanja je sezonski alergijski rinitis ili polenska alergija.
Prehlada je od osobe do osobe različito manifestovana, jer pre svega zavisi od odbrambenih snaga organizma. Najčešći simptomi prehlade su blago povišena temperatura, zamor, bol u brlu, rinitis ili pojačano lučenje slina ili pak zapušen nos, glavobolja ponekad i otok žlezda na grlu.
Najčešći period godine kada se možemo prehladiti jeste upravo zima iako se odrasle osobe mogu prehladiti i do dva puta godišnje po nekim statistikama. Deca pak se mogu prehladiti više puta u toku godine ali samo zbog toga što još nisu stekla imunitet na određene viruse koji nas okružuju.
Nema osobe na ovom svetu koja barem jednom u toku svog života nije imala simptome klasične prehlade. Prehlada se karakteriše bolovima u grlu, zapušenim nosem i kijavicom. Prehlađena osoba može osetiti i zamor, malaksalost i blago povišenu temperaturu.
U cilju prevencije gripa, prehlada, infekcija kojima naš organizam može biti izložen tokom perioda zima, potrudite se da se u Vašem jelovniku nađu povrće i voće koje je aktuelno, tj sezonsko, jer je uvek bolje i zdravije jesti sezonske plodove nego npr. letnje voćke.