Nedostatak pojedinih nutrijenata može povećati rizik za pojavu afti. Reč je najpre o vitaminima B12, B6, folnoj kiselini i gvožđu. Morska riba kao što su skuša i losos obiluju vitaminom B12, a koje namirnice predstavljaju dobre izvore ostalih pomenutih nutrijenata?
U veoma maloj količini avokada nalazi se oko 40% dnevnih potreba ljudskog organizma za vlaknima, ista količina vitamina K i folata, nešto manja količina vitamina C, vitamina B5 i vitamina B6. Ova količina avokada sadrži oko 200 kalorija, tako da ne morate brinuti o kilogramima kada jedete avokado.
U samo 150g kuvane bundeve nalazi se preko 200% dnevnih potreba za ovim vitaminom, a pri tom, jako malo kalorija. Sočno meso bundeve sadrži i vitamin K i vitamin B6, folate i kalijum. Bundeva je višestruko povoljna za nas i posebno ga zimi treba jesti kada je našem organizmu potrebna najveća pomoć.
Spisak pozitivnih efekata koje konzmiranje urmi ima po ljudski organizam je dug. Urme sadrže ulja, kalcijum, gvožđe, fosfor, kalijum, mangane, bakar i magnezijum. Sadrže vitamin A, vitamin B6 i mnogo dijetarnih vlakana. Ovakav sastav urme čini savršenom voćem koje treba jesti svaki dan.
Borovnice sadrže vitamin K, vitamin C, vitamin E, vitamin B6, sadrže dijetarna vlakna, i mikronutrijente poput mangana, fosfora, cinka, kalijuma. Jedna borovnica sadrži čak 84% vode. Sve ovo je samo dodatni podstrek da borovnice ubrojimo u spisak namirnica koje ćemo jesti redovno.
Plodovi aronije privlače jako puno pažnje. U plodu aronije se nalazi vitamin A, E, vitamini B komleksa, B2, B6 i B9. Aronija je bogata vitaminom C i veoma retkim vitaminom P. P-citrin je citrusni bioflavonoid koji ima neverovatnu zaštitnu ulogu unutar ljudskog organizma.
Đumbir je neobičnog oblika sladunjavi koren biljke Zingiber officinale koja se u ishrani i medicini koristi više od 3000 godina. Đumbir nam dolazi iz Južne Azije gde je prvo i počela upotreba ove biljke, prvo u medicinske pa zatim i u kulinarske svrhe, svež ili kao suvi začin.