Sve je više istraživanja koja potvrđuju pozitivan efekat fizičkih aktivnosti na misaone funkcije ljudi. Jedna prošlogodišnja studija je tako pokazala da redovno vežbanje povećava dostupnost kiseonika u delovima mozga koji su zaduženi za mišljenje, pamćenje i učenje.
Kada je u pitanju normalan vid zaboravljanja to je zapravo slabljenje fizioloških tragova nastalih učenjem u samoj kori velikog mozga. Ovaj proces zaboravljanja je najbrži u prvih sat vremena učenja, na primer, dok sa vremenom ne raste proporcijalno.
Psihologija razlikuje 7 velikih grupa inteligencije ljudi. U svakoj od tih 7 grupa dominira različita karakteristika, verbalna inteligencija, numerička, emotivna, logička, tako da iz toga sledi da nisu svi ljudi skloni istom načinu učenja i usvajanja novih sadržaja i iskustava.
Učenje možemo definitasi i kao sticanje novih ili modifikovanje već postojećih veština, saznanja, vrednosti, šema ponašanja ali i kretanja. Sve ove procese menjamo jednostavnom upotrebom i upijanjem informacija, bilo u pisanom ili verbalnom i vizuelnom obliku.
Znanje je moć (Francis Bakon). Sva nova iskustva, sadržaji, nove veštine koje naučimo tokom života mogu samo povećati kvalitet istog i u velikoj meri nam olakšati svakodnevne aktivnosti i pomoći nam da izgradimo stabilnu psihološku ličnost sigurnu u svoje postupke.
Stara čečenska izreka kaže: Ono što čovek nauči, voda ne može odneti niti vatra spaliti. U tome se ogleda najbitnija ljudska osobina. Ljudska prednost u odnosu na druge, manje evoluirane vrste, jeste naša neverovatna sposobnost učenja i pamćenja novih sadržaja.