Nedavna američka studija ukazala je na značaj flavonola kada je u pitanju prevencija Alchajmerove bolesti. Flavonoli pripadaju klasi flavonoida i nalaze se najpre u crnom i zelenom čaju, crnom vinu, zelenoj salati, brokoliju, luku (naročito u crvenom luku), borovnicama.
Poznato je da čajevi blagotvorno deluju na organizam - mogu da pomognu kod otežanog varenja, kao i da podstaknu prirodne procese eliminisanja toksina iz organizma. Zanimljivo je da čajevi mogu povoljno da utiču i na izgled kože - možete ih piti, ali i nanositi direktno na kožu kad se prohlade...
Zeleni čaj se dobija sušenjem pupoljaka i listova biljke Camellia sinensis. Listovi ubrani između marta i aprila su najbogatiji aktivnim sastojcima, te se taj čaj smatra i najkvalitetnijim. Ovaj čaj se u Kini i Japanu pije još od davnina zbog njegovog ukusa i povoljnih zdravstvenih efekata.
Anitioksidansno dejstvo čaja ostvareno je prisustvom vitamina C i E, ali mnogo više aktivnim principom supstanci kao što su katehini i polifenoli. Smatra se da je povoljan učinak čaja na imuni sistem jedan od razloga i manjeg broja malignih bolesti među narodima koji tradicionalno piju zeleni čaj.
Kiselkaste i ozvežavajuče crvene semenke koje su jestivi deo nara nije lako izvaditi iz svoje kore i belih opni, ali svakako da vredi pomučiti se oko njih. Jestivi deo nara sadrži visoke količine flavonoida i polifenola, materija koje preveniraju pojavu oboljenja kardio-vaskularnog sistema.
U zelenom čaju se nalazi i kofein i tiamin, zato moramo voditi računa o količini koju popijemo u toku dana, ali i o periodu dana kada ga pijemo. Preporučene doze zelenog čaja u toku jendog dana su dve šolje srednje količine, trudite se da čaj ne šećerite, ili da koristite smeđi šećer ili med.
Zeleni čaj ubrzava metabolizam pa dolazi do smanjenja telesne mase, što doprinosi smanjenom opterećenju kardiovaskularnog sistema i boljoj fizičkoj kondiciji. Samim tim smanjuje se mogućnost nastanka ateroskleroze i doprinosi boljem stanju cirkulatornog sistema.
Preporučljivo je da u toku dana popijete bar jednu šolju čaja. Ono što bi trebalo da znate je da ga ne treba pripremati sa ključalom vodom, već da temperatura bude bar neki stepen ispo tačke ključanja, kako bi se očuvalo dejstvo korisnih supstanci.
Zeleni čaj utiče na povećanje nivoa dobrog holesterola pa kao rezultat dolazi do povećanog metabolizma i smanjenja telesne mase, što doprinosi smanjenom opterećenju kardiovaskularnog sistema i boljoj fizičkoj kondiciji. Sa smanjenjem masti i holesterola smanjuje se rizik od nastanka ateroskleroze.
Polazeći od ovoga vršena su različita istraživanja i smatra se da supstanca označena kao epigalokatehin galat (ECGC) ima najveću ulogu u antikancerogenom efektu zelenog čaja. Studije su pokazale manji broj recidiva raka dojke kod žena koje su posle uklanjanja tumora, redovno kozumirale zeleni čaj.
Povoljni efekti zelenog čaja uslovljeni su nizom aktivnih supstanci koje se nalaze u njemu. Kofein je supstanca koja utiče prvenstveno nivo budnosti, što je posledica pobuđivanja moždane aktivnosti. Anitioksidansno dejstvo čaja ostvareno je prisustvom vitamina C i E.
Zeleni čaj (Thea sinensis) je tradicionalni napitak naroda dalekog istoka, koji ga koristi već više hiljada godina. Na trpezu zapadnog sveta došao je tokom devetnaestog veka, a poslednje dve decenije se sve više govori o njegovom povoljnom učinku na zdravlje čoveka.