Masti iz badema odlične za naš organizam

Bademi sadrže veliku količinu masti koje ako se konzumiraju svakodnevno, u preporučenim dozama, mogu i do 45% smanjiti rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja i znatno umanjiti količinu LDL holesterola.

Badem pun magnezijuma i kalijuma

Samo jedna šaka badema sadrži oko 100 mg magnezijuma i oko 250 mg kalijuma. Magnezijum iz badema ima spazmolitičko dejstvo, opušta spazam krvnih sudova i na taj način omogućava lakšu cirkulaciju krvi u celom organizmu.

Badem kao dijetetska namirnica u borbi protiv kilograma

Bez obzira na činjenicu da se u samo 30g badema nalazi preko 200 kalorija, ovo koštunjavo voće može u velikoj meri da pomogne svima koji žele da smanje telesnu masu.

Losos je najzdraviji prirodni izvor omega masnih kiselina

Svima je poznato da su omega masne kiseline pravi lek za ljudski organizam, a jedna od namirnica koja sadrži ovu čudesnu supstancu je losos. Losos je riba specifična po tome što živi i u morskoj i u rečnoj vodi.

Nutritivne vrednosti najzdravije ribe na svetu

U samo 120g lososa ima čak preko 100% dnevnih količina triptofana, vitamina D, oko 80% omega masnih kiselina i selena, oko 50% vitamina B3, B12 i proteina. Losos sadrži i cink, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. I samo 250 kalorija.

Losos pun zdravih masnih kiselina čuva naše srce

Omega tri masne kiseline koje se nalaze u sočnom mesu lososa primarno imaju protiv-zapaljensko dejstvo. Ali zapaljenski procesi u organizmu su u najvećem broju odgovorni za nastanak raznih oboljenja.

Najnovija istraživanja o sočnom lososu

Najnovija istraživanja su pokazala da osobe koje konzumiraju meso lososa u veikoj meri mogu prevenirati oštećenja mođdanog tkiva i samim tim sprečiti nastanak Alchajmerove bolesti ali i drugih oblika demencije.

Losos čuva naše sposobnosti pamćenja

Losos je riba koja je zasigurno najbogatiji prirodni izvor vitamina D. U manje od 50gr lososa se nalazi i do 100 internacionalnih jedinica vitamina D.

Najbolja terapija na svetu je smejanje

Činjenica je da se deca zaista smeju više i češće nego ljudi u odraslom dobu., prosečno četvorogodišnje dete se nasmeje i do 300 puta u toku jednog dana, a odrastao čovek samo 4 puta.

Glasan smeh oslobađa organizam napetosti

Razni su razlozi zbog kojih prestajemo da se smejemo tokom života. Nema ništa loše u tome što se edukujemo i sazrevamo ali kada je smeh u pitanju morali bi malo da se zabrinemo.