Vitamin D iz sardina je odličan za kosti

Sardine su jako bitan izvor kalcijuma i vitamina D. Ova dva nutrijenta igraju bitnu ulogu u zaštiti kostiju. Vitamin D je najbitniji faktor u građi i očuvanju kostiju celog organizma.

Sa sardinama ipak treba oprezno

Sardine sadrže veoma zanimljive materija, purine. Purini se nalaze u biljkama, zivotinjama pa i u ljudskom organizmu. Purini su supstance koej se kod nekih ljudi mogu pokazati kao glavna supstanca i razlog nekih oboljenja, zato prevelik unos ovih materija zna napraviti problem.

U sardinama se nalaze i antioksidansi

Vitamini i minerali koji se nalaze u sardinama su bitni za normalan rad ćelije. Samim tim je bitno da se regularnom ishranom i količinom vitamina i minerala očuva rad i život ćelije jer će svaka promena u radu ćelije može dovesti do njene pormene u malignu ćeliju.

Neće grom u koprive, ali ćemo mi danas o koprivama

Neće grom u koprive, ali ćemo mi danas o koprivama. Već u prvom veku kopriva se pojavila kao korisna biljka, ali se javlja u isto vreme na teritoriji Evrope, Azije i Severne Afrike.

Zelena biljka puna vitamina i minerala

Kopriva je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka koja se još od prvgo dveka čovečanstva koristi u humanoj medicini. Koristili su je za čiščenje organizma, protiv glavobolje i reumatskih bolova.

Šta je to što izaziva specifičnu iritaciju kože kada je u kontaktu sa koprivom?

Kopriva je svima, još od detinjstva poznata kako biljka koja peče i žari, ali šta je to što žari? Lišće koprive je prekriveno dlačicama koje se u trenutnu kontakta sa kožom pretvaraju u iglice koje u kožu ubacuju par hemijalija: acetilholin, histamin, serotonin i mravlju kiselinu.

Kopriva u ishrani pomaže ljudima sa anemijom

Podjednako se koristi kao napitak, bilo da je u pitanju sok ili čaj, i kao jelo pošto ima sličan sastav pa i ukus kao spanać i blitva pa je proces spremanja isti. Ali nije strano da ljudi protiv reumatskih bolova koriste i svežu koprivu u vidu obloga.

Kopriva pojačava koncentraciju i daje organizmu energiju

Kopriva sadrži vitamin A, vitamin C, vitamine B2 i B5, gvožđe, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor i silicijumovu kiselinu, mravlju kiselinu i histamine.

Koštunjavo voće kao najkorisnija grickalica

Badem koji često grickamo ili čak stavljamo u jelo je zapravo semenka ploda bademovog drveta. Blag ukus i sitost koju stvara su samo mali deo dobrih strana badema. Badem je najbolje jesti sredinom leta, kada ga ima i svežeg, mada ne gubi puno u nutritivnim materijama ni tokom ostalih meseci godine.

Nutritivne vrednosti hrskavog badema

Preporučena količina badema tokom dana za odraslu osobu je oko 25g, sadrži i magnezijum, triptofan, bakar, fosfor i vitamin B2, ali sa napomenom da ovako mala količina badema ima preko 200 kalorija.