Zrela kost pojavljuje se u dva osnovna oblika, kao kompakta i spongioza, koje se mogu razlikovati golim okom na preseku kosti i na radiografijama. Najveći deo koštanog tkiva (80%) čini kompakta, dok trabekularna kost učestvuje sa svega 20% u ukupnoj masi tvrde supstance čitavog skeleta.
Skelet većinom čine duge kosti, kod svake duge kosti razlikuju se centralna osovina, dijafiza i dva proširena okrajka, epifize, koje su sa dijafizom povezani pomoću metafiza, a u središnjem delu dijafize nalazi se centralna šupljina u kojoj je smestena koštana srž.
Kosti pružaju potporu i omogućava održavanje telesnog oblika i kretanje, štite vitalne organe u lobanji i grudnoj duplji i koštanu srž smeštenu u kostima. Kosti su važne u metabolizmu minerala, posebno kalcijuma koji je uskladišten u kostima, čak 99% od ukupne količine kalcijuma u telu.
Koštano tkivo je vezivno tkivo, koje se sastoji iz ćelija i vanćelijskog matriksa. Izrazitu čvrstinu i tvrdoću koštanom tkivu daje struktura vanćelijskog matriksa koji sadrži visok procenat minerala. Skelet čoveka izgrađen je od koštanog tkiva i zajedno sa mišićima čine muskulo-skeletni sistem.
Ubrzani rad srca ili tahikardija, slabost u mišićima ili napetost, umor, mučnina, bol u grudima, nedostatak vazduha, bolovi u stomaku, glavobolja su simptomi koji ukoliko se pojave ili ponavljaju tokom kratkog perioda su svakako alarm koji Vas mora odvesti kod lekara.
Jedan od čestih simptoma anksioznog poremećaja je svakako panični napad. Obično se dešava kao reakcija na nepredvidjenu situaciju sa kojom osoba nije u stanju da se psihički u trenutku izbori pa dolazi do hiperventilacije, magljenja vidnog polja, vrtoglavice, plača i osećaja opšte panike.
Više nego ikada se poslednjih desetak godina priča o anksioznosti. Anksioznost je normalna pojava, normalna reakcija organizma i emotivnog dela ličnosti na kakvu stresnu situaciju. Ali se sve veći broj ljudi javlja lekaru sa simptomima koji posle pregleda i anamneze i dobijaju zvaničnu dijagnozu.
Niske temperature, sneg, snažni i hladan vetar veoma lako mogu obeshrabriti svakoga ko želi da se bavi nekim sportom napolju. Ipak, više nego ikada, zimi je potrebno da se bavimo nekim sportom. Odaberite neki od zimskih sportova, pešačenje po snegu, skijanje, sankanje, ili veoma popularno klizanje.