Terapija preloma kosti, u suštini počinje od prvog momenta kada se prelom i dogodio. Imobilizacija je isto tako terapija, ali uz period imobilizacije treba uključiti i fizikalne procedure koje su indikovane za vrstu povrede i opšte stanje povređenog.
Kako nijedan organizam nije isti i ne reaguje isto na patološka stanja tako nijedan prelom kosti nije isti. Najčešći vid lečenja preloma kosti je konzervativni, mirovanjem tj. gipsanom imobilizacijom, osim u slučaju komplikovanih povreda kada je indikovano hirurško lečenje.
Nakon što je povređeni stigao u zdravstvenu ustanovu, potrebno je isključiti povrede koje ugrožavaju život. Ako je potreban hirurški zahvat za lečenje preloma, obavlja se nakon što se bolesnikovo stanje stabilizuje. Otvoreni prelomi mogu biti inficirani pa je potrebno obraditi ranu.
Nemojte pokušavati da ispravite povređeni deo tela, ukoliko usled preloma dođe do promene anatomskih delova ekstremiteta. Ovo se radi samo u slučaju kada je ugrožena cirkulacija. Nemojte pokušavati sa testiranjem funkcije povređenih delova tela niti davati povređenom hranu ili tečnost.
Ukoliko smo u prilici da pružimo nekome prvu pomoć kada je u pitanju prelom kosti veoma je bitno ne pomerati povređenog dok se potpuno ne učvrsti i imobiliše povređeni deo tela pomoćnim metodama imobilizacije, pacijenta isto tako ne treba da pomeramo ukoliko to nije neophodno.
Iako postoji veoma veliki broj patoloških stanja koja primarno ili sekundarno zahvataju naše kosti, najčešći vid patologije jesu prelomi ili frakture. Razlozi koji dovode do preloma kosti su mnogobrojni, biohemijski, degenerativni, metabolički, idiopatski, maligni ali najčešće mehaničke prirode.