Bundeva je idealan sastojak supa i čorbi, salata, kao i deserta - pečena bundeva sama po sebi je zdrav i lagan desert.
Kada je reč o nutrijentima koje ovo povrće sadrži, najpre treba spomenuti beta-karoten, koji se u organizmu pretvara u vitamin A - 100 g kuvane bundeve zadovoljava 100% dnevnih potreba tela za ovim važnim vitaminom. Istraživanja su inače pokazala da se ishrana bogata beta-karotenom može povezati sa smanjenim rizikom od raka prostate, sa zaštitom od astme i srčanih oboljenja, kao i sa usporavanjem procesa starenja.
Pored velike količine beta-karotena, bundeva sadrži i druge karotenoide kao što su lutein i zeaksantin (1014 mcg u 100 g kuvane bundeve). Adekvatan unos ovih aktivnih sastojaka povezuje se sa smanjenim rizikom od pojave katarakte i makularne degeneracije. Pojedini stručnjaci smatraju da lutein i zeaksantin pomažu u prevenciji raka dojke, raka pluća, kao i kardiovaskularnih oboljenja.
Od minerala, bundeva sadrži kalijum (230 mg u 100 g kuvane bundeve) i gvožđe (0.6 mg / 100 g bundeve). Kalijum je važan za regulaciju krvnog pritiska i prevenciju moždanog udara, dok je adekvatan unos gvožđa od ključnog značaja za prevenciju malokrvnosti. Gvožđe je inače sastavni deo hemoglobina koji putem krvotoka prenosi kiseonik do svih ćelija u telu.
