Vaša sećanja na prve tri godine života

Istraživači smatraju da se većina odraslih (ako ne i svi) ne sećaju ničega iz prve 3 godine života, i da postoji određen broj živih, jasnih uspomena na događaje koji su se odvili između 3. i 7. godine.

Zašto nam san ne pomaže da zaboravimo loše uspomene?

Činjenica je da nam dobar san pomaže u sređivanju sećanja i donošenju odluka, ali je prošlogodišnja britanska studija pokazala da spavanje isto tako ne pomaže da zaboravimo stresne ili traumatične događaje.

Još 4 moguća uzroka zaboravnosti

U redu, žene imaju bolje pamćenje od muškaraca, ali i one imaju poteškoća sa pamćenjem imena i datuma. Studija je isto tako pokazala da i obrazovanje tu igra bitnu ulogu - obrazovanije osobe bolje pamte nego ljudi sa manje obrazovanja.

Koliko dobro pamtite imena i datume?

U pomenutoj norveškoj studiji nazvanoj HUNT3, učestvovalo je 48000 ljudi kojima su naučnici postavili devet pitanja u vezi sa tim koliko često zaboravljaju stvari, da li pamte imena i datume, da li se sećaju šta su radili pre godinu dana i da li mogu da se sete detalja iz ranijih konverzacija.

Ko bolje pamti - muškarci ili žene?

Po najnovijem norveškom istraživanju, žene imaju bolje pamćenje. Ako vaš partner često zaboravlja važne datume, rođendane, godišnjice, izgleda da on nije usamljeni slučaj.

Jedite borovnice i smanjite rizike od nastanka Alchajmerove bolesti

Zaboravnost je simptom Alchajmerove bolesti. Ishrana bogata proteinima, prirodnim šećerima i vitaminom E u velikoj meri mogu prevenirati promene na krvnim sudovima i sprečiti zaboravljanje pa i samu Alchajmerovu bolest.

Zaboravljanje je 'najefikasnije' u prvih 30 minuta

Kada je potrebno da neki sadržaj zapamtimo što tačnije formula za to je da što češće ponavljamo taj sadržaj. Zaboravljanje kao proces će najbrže nastati u prvih 30 minuta nakon prestanka učenja nekog sadržaja, preko 50% se zaboravi.

Zaboravljanje može biti fiziološko ali i patološko

Kada je u pitanju normalan vid zaboravljanja to je zapravo slabljenje fizioloških tragova nastalih učenjem u samoj kori velikog mozga. Ovaj proces zaboravljanja je najbrži u prvih sat vremena učenja, na primer, dok sa vremenom ne raste proporcijalno.

Svima nam se desilo da nešto zaboravimo ali kada je to i simptom nekog oboljenja?

S obzirom na tempo života, broj informacija kojem sm oizloženi u toku dana zaboravnost nije opasan simptom ukoliko se ne ponavlja i ne produbljuje. Veliki broj obaveza i stres utiču na to da zaboravimo sitnice poput toga gde smo ostavili ključeve ili da li smo doručkovali u toku dana.