Statistike pokazuju da je stopa pušenja kod osoba koje pate od depresivnih poremećaja (40%) dva puta viša nego kod opšte populacije (20%). Nedavno britansko istraživanje je pokazalo da bi prestanak pušenja kod pušača koji pate od depresije mogao da ublaži simptome ove bolesti.
Rezultati nedavne studije novozelandskih naučnika pokazali su da bi alkohol mogao utiče na pojavu više oblika raka kao što su npr. rak dojke, rak jetre i rak debelog creva, kao i da je rizik za pojavu karcinoma povećan i kod osoba koje umereno konzumiraju alkohol.
Nikotin, dokazano je, se ponaša kao stimulator ćelija moždanog tkiva, ukoliko se unese u maloj dozi. Međutim, svi strastveni pušači koji imaju razvijenu toleranciju na nikotin i ostale toksine koji se nalaze u cigaretama, ne iskuse nikada taj stimulirajući efekat duvanskog dima.
Širom sveta se razlikuje preko 70 vrsta duvana ali u svakom od njih se nalazi skoro ista kolišina sastojaka. Nikotin je glavni štetni sastojak duvana kao biljke. Nikotin se nalazi u svakoj cigareti, a prilikom pušenja jedne cigarete možemo apsorbovati i do 1 mg nikotina.
Duvan je kultivisana biljka koja se koristi kao sastojak nekih pesticida ali i u medicinkse svrhe, iako je ipak najpopularniji način upotrebe duvana upravo onaj o kom danas pišemo. Duvan je poznat i kao rekreativna droga, kao proizvod biljke Nikotiana i može se pušiti, zvakati ili ušmrkavati.