Kada je vreme napolju hladno, naš organizam usmerava svu svoju energiju na održavanje temperature tela između 36 i 37°C. Međutim, da bi ovo bilo moguće, srce mora da kuce brže, a povećavaju se i potrebe srčanog mišića za kiseonikom. Hladnoća isto tako može da uzrokuje dehidrataciju, usled čega se povećava viskoznost krvi, te srce mora još napornije da radi.
Kardiolozi napominju da bi o uticaju hladnoće na kardiovaskularno zdravlje trebalo više govoriti, naročito pošto se u zimskom periodu povećava broj srčanih i moždanih udara.
Britanska studija iz 2010. godine otkrila je da u zimskom periodu, pad spoljašnje temperature za samo jedan stepen dovodi do povećanja rizika od infarkta za 2% tokom narednih 28 dana. Petnaest dana koji slede padu temperature su najrizičniji za pojavu infarkta. Na niskim temperaturama i najblaža fizička aktivnost zahteva veći srčani napor, tako da čak i šetnja po hladnom vremenu ima efekat kao da smo pretrčali 100 m.
