Svi vidimo nalepnice koje govore o Zakonu o zabranjenom pušenju u zatvorenim prostorijama po restoranima i klubovima ali vidimo i nalepnice druge boje, koje odjednom označavaju da ste u prostoriji ili delu lokala u kome je pušenje dozvoljeno. Da li, ustvari, nalepnica o dozvoljenom pušenju, sugeriše pušaču da zapali još jednu cigaretu i proizvodi, zapravo, kontra efekat?
Prošlo je godinu dana od kako je počelo da se priča o rigoroznom novom Zakonu o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama. Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS" pod brojem 16-25, Zakona 101-2005-28 i od 15. maja 2011. godine je stupio i u praktičnu primenu.
Zakon, verujem da svi znate do sada, zabranjuje pušenje na svim javnim mestima, u prostorijama koje obavljaju vaspitno-obrazovnu delatnost, prijem smeštaj i negu korisnika zdravstvene zaštite, u prostorijama u kojima se obavlja proizvodnja, kontrola i promet lekovima, prodaja i proizvodnja hranjivih namirnica, u prostorijama u kojima se obavljaju kulturne, zabavne, sportske i druge manifestacije, priredbe i takmičenja, u svim prostorijama gde se vrše javna snimanja ili emitovanja, u javnom prevozu, svim prevoznim sredstvima koja obavljaju železnički ili vazdušni prevoz, osim u posebno obeleženim mestima. Pušenje je zabranjeno i u liftovima, kancelarijama i poslovnim objektima u kojima boravi bar jedan nepušač.
Svaki poslovni objekat je bio u obavezi da na jasno vidljivom mestu istakne znake zabranejnog pušenja, da uvede sve kontrolne metode i da odredi osobu odgovornu za kontrolu poštovanja novog Zakona u pušenju. Kazne za nepoštovanje Zakona su naravno novčane. Zakon predviđa visoke kazne koje se kreću od 5.000 do 50.000 dinara.
Dakle, Zakon je oštar, ozbiljan, veoma finansijski zahtevan i čak je izazvao poštovanje kod velikog dela ljudi u Srbiji.
Na papiru je to zvučalo zaista ozbiljno ali šta se suštinski promenilo od stupanja ovog Zakona na snagu?
Ništa se nije promenilo.
Rupe u Zakonu su se pojavljivale kao rupe na starom džemperu. Svi preduzetnici, vlasnici, direktori su pohrlili u knjižare i opštine da se snabdeju velikim brojem novih nalepnica u boji koje su jasno istakli u svojim školama, prodavnicama, restoranima, liftovima, halama, ordinacijama. Većina manjih lokala se opredelila da budu pušački, a u većima se često oseća dim i u zoni u kojoj je zabranjeno pušenje. I tu se sve završilo.
U javnosti niko ne iznosi podatke o tome koliko je ljudi ili preduzeća kažnjeno zbog kršenja ovog Zakona, a jedino što vidimo su grupe ljudi ispred firmi i ordinacija koji skakuću na hladnoci i naravno puše cigarete. Vidimo nalepnice po restoranima i klubovima ali vidimo i nalepnice druge boje, koje odjednom označavaju da ste u prostoriji ili delu lokala u kome je pušenje dozvoljeno, iako Vas od "bele zone" deli samo imaginarni zid. Da li ustvari nalepnica o dozvoljenom pušenju, sugeriše pušaču da zapali još jednu cigaretu i proizvodi kontraefekat? Sva javna mesta, kafici, restorani, kafane su se za relativno malu novčanu svotu opredelile da će biti lokali u kojima će pušenje biti dozvoljeno, i eto rešenja, malo novca u državnu kasu i svi su srećni.
Da li to znači da je Zakon o zabranjenom pušenju u zatvorenim prostorijama u Srbiji izglasan i donet da bi zadovoljli kriterijume i potrebe nas koji živimo u zemlji Srbiji ili da bi neko drugi, ko ne živi sa nama, bio srećan? Zar na ovaj način deljenja i opredeljivanja restorana za "crne" ili "bele" nalepnice nije zapravo stimulativan za sve one koji puše i zar ne šalje poruku da svi treba da puše?
Bez obzira da li ste pušač ili ne dovoljno je da sagledate situaciju na papiru i onda situaciju u praksi i da vidite da je ovo samo jedan od Zakona koji nije donet da bi se poštovao i nešto bitno promenio kvalitet života ljudi u Srbiji.
Želimo da čujemo Vaše komentare, a takođe vas pozivamo da preporučite sve one lokale koji su isključivo nepušački.
