Imajući u vidu da hipertenzija predstavlja faktor rizika za razna kardiovaskularna oboljenja, može se činiti da je nizak krvni pritisak zapravo dobra stvar. Hipotenzija, međutim, može biti uzrok neprijatnih simptoma kao što su manjak energije, pospanost, umor, loša koncentracija, vrtoglavica, pa čak i nesvestica. O hipotenziji se obično govori kada je krvni pritisak niži od 90 mmHg sa 60 mmHg, ali ukoliko ovo stanje ne prate prethodno pomenuti simptomi, nizak krvni pritisak se uglavnom ne smatra zdravstvenim problemom.
Kod većine ljudi sa hipotenzijom, krvni pritisak je moguće regulisati promenom pojedinih životnih navika. Za početak, nemojte izbegavati so - iako se u cilju prevencije kardiovaskularnih tegoba savetuje ograničavanje soli u ishrani, osobe sa niskom krvnim pritiskom trebalo bi da se drže preporuka o unosu soli (1 kašičica soli ili 2300 mg natrijuma dnevno). Takođe, izbegavajte alkoholna pića, pošto alkohol može dodatno da snizi krvni pritisak.
Potrudite se da pijete dosta vode i da jedete manje a češće obroke tokom dana. Jedan od jednostavnih načina da povisite krvni pritisak jeste i da prekrstite noge dok sedite. Izbegavajte nagle promene položaja - naglo ustajanje može izazvati osećaj slabosti, vrtoglavice, pa čak i nesvestice kod osoba sa hipotenzijom.
Nizak krvni pritisak takođe može biti neželjeni efekat terapije pojedinim lekovima - ukoliko su se simptomi hipotenzije javili po početku lečenja novim lekom, o ovim promenama obavezno obavestite lekara.