Verovatno ste čuli za preporuku Svetske zdravstvene organizacije po kojoj bi svakoga dana trebalo da načinimo 10.000 koraka da bismo bili i ostali u dobroj formi. Ovaj broj koraka bi odgovarao pređenoj putanji od 7,5 km dnevno.
Međutim, nedavna studija naučnika sa Univerziteta Masačusetsa dovela je u pitanje ovaj broj, koji je, prema njima, više simboličan i nije naučno potvrđen. Štaviše, lekari strahuju da bi kod ljudi sa hroničnim bolestima i starijih osoba koje vode sedentarniji način života pokušaj da se ova preporuka svakodnevno primenjuje mogao čak nepovoljno da utiče na njihovo zdravlje. Isto tako, sama ideja o svakodnevnom prelaženju 7,5 km može da deluje nedostižno i obeshrabrujuće.
Autori pomenutog istraživanja napominju da je slabo kretanje zaista loše po zdravlje, kao i da osobe koje načine manje od 5.000 koraka dnevno imaju veći rizik od povećane telesne težine, dok je kod starijih moguć i problem mišićne atrofije i gubitka koštane mase. Ipak, pitanje koje se postavlja jeste koliko koraka dnevno je potrebno i dovoljno da bismo smanjili rizike od bolesti i da bismo, uopšte, bili boljeg zdravlja. U cilju prevencije kardiovaskularnih oboljenja i snižavanja rizika od bolesti kao što je rak dojke, naučnici preporučuju da se počne sa brojem koraka od 6000 dnevno. Za osobe od 18 do 65 godina idealna bi bila svakodnevna šetnja od bar 30 minuta i to brzim hodom. Naime, i sam tempo hodanja je vrlo važan - brzo hodanje povećava srčani ritam i poboljšava cirkulaciju, što za rezultat takođe ima i ubrzavanje metabolizma.
