Urea-izdisajni testovi su zasnovani na izrazitoj ureaznoj aktivnosti helikobaktera. Pacijent najpre daje uzorak izdahnutog vazduha na prazan stomak, a potom uzima tabletu u kojoj se nalazi urea obeležena neradioaktivnim ugljenikovim izotopom C13 ili radioaktivnim izotopom C14. Ako je u želucu prisutan Helicobacter pylori, urea se razgrađuje na amonijak i ugljen-dioksid. 30 minuta posle uzimanja tablete, meri se koncentracija ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu. Na osnovu razlike koncentracije ugljen-dioksida u izdahnutom vazduhu pre i posle testa, donosi se zaključak o prisustvu ili odsustvu helikobaktera. Preciznost ovog testa iznosi od 97 do čak 99 odsto.