Dublje razumevanje bioloških uzroka depresije će biti potrebno za poboljšanje razvitka novih antidepresivnih lekova, ističe se u navedenom radu.
Današnji antidepresivi imaju manje neželjenih dejstava i manje su toksični nego prva generacija triciklika i monoaminskih inhibitora, ali je njihova efikasnost vrlo malo izmenjena, tvrdi Roger M. Pinder, International Medical Director CNS & Cardiovascular, Organon Inc., West Orange, New Jersey, SAD.
Druga generacija selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina, inhibitora preuzimanja serotonina i noradrenalina (eng. SSRI, SNRI, NaSSA) zahtevaju praćenje za određeni vremenski period pre nego što ispolje efekat, a takođe, mnogi pacijenti ne reaguju na terapiju.
Istraživanja receptora, G-proteina, sekundarnih glasnika, faktora transkripcije i osovine hipotalamus - hipofiza - adrenalna žlezda bi trebalo da vode razvijanju novih antidepresiva.
"Farmakološka istraživanja su sužena na jednostavna ocenjivanja skrining sistema sa velikom propustljivošću", tvrdi Dr. Pinder. Priroda ovih skrining sistema može biti ograničavajući faktor razvoju novih lekova s obzirom da uspeh zavisi od njihovog uticaja na biološko poreklo bolesti koja se izučava.
"Dok će, nesumnjivo, polovina novih antidepresiva biti prihaćena", zaključuje Dr. Pinder, "optimalno korišćenje novih istraživačkih metoda ce iziskivati mnogo više sofisticiran nivo znanja o pravim uzrocima depresije."
A.Z.
DGR 2001; 16: 53-59.