Veliki broj ljudi se tokom života podvrgne operativnom zahvatu koji je neophodan kada se kao komplikacija neke druge hirurške intervencije pojavi postoperativna kila. Verujem da svi koji su zahvaćeni ovim stanjem imaju mnogo pitanja, kakva je to operacija, koliko traje, koje su indikacije i komplikacije? U ovom blogu ću pokušati da razjasnim par tih pitanja.
Postoperativna (incizionalna) kila (hernija) predstavlja stečeni defekt trbušnog zida nakon hirurške intervencije u predelu operativnog reza. Uzroci nastanka su brojni: priroda osnovne bolesti, infekcija operativne rane, povećan pritisak u trbuhu, kašalj i naprezanje u postoperativnom toku, prerani povratak fizičkim aktivnostima, starost pacijenta, gojaznost ili slaba uhranjenost, primena određenih lekova, neadekvatan hirurški materijal i drugo. Starenjem populacije i povećanjem ukupnog broja hirurških intervencija povećao se i broj postoperativnih kila i one predstavljaju ozbiljan zdravstveni i socijalni problem.
Naravno, tu je i opasnost od uklještenja kilnog sadržaja, što predstavlja po život opasno stanje koje se rešava isključivo hitnom operacijom. Smatra se da oko 5% operisanih razvije postoperativnu kilu.
Jedina terapija postoperativnih kila je hirurška. Postoje brojne tehnike koje se u osnovi svode na vraćanje sadržaja kilne kese u trbuh i zatvaranje defekta. Hirurg bira koju će tehniku upotrebiti u zavisnosti od veličine defekta, stanja tkiva i drugih faktora.
Svetska, a u poslednje vreme i naša, iskustva govore u prilog korištenju protetskog materijala - mrežice. Ona eliminiše tenziju na ivicama defekta - jedan od glavnih uzroka ponovne pojave kile i omogućava neuporedivo brži povratak fizičkim aktivnostima. Ova operacija se u posebnim slučajevima može uraditi i laparoskopski - sa 2-3 minimalna reza i boravkom u bolnici od dan-dva. U svakom slučaju, Vaš hirurg će odrediti koja je operacija za Vas najbolja.
Nadam se da su sada mnoge dileme otklonjene i mnoga pitanja razjašnjena.
Do sledećeg čitanja, čuvajte svoje zdravlje.
