Inhalirani insulin je efektivan u lečenju insulin zavisnog dijabetesa melitusa (tip 1)

Inhalirani insulin može uspešno regulisati nivo sećera u krvi kod pacijenata sa insulin zavisnim dijabetesom (IZDM).

"Režim korišćenja inhaliranog insulina nudi alternativu dosadašnjem konvencionalnom režimu lečenja IZDM-a potkožnim injekcijama," tvrdi Dr Jay Skyler, sa medicinskog fakulteta univerziteta u Majamiju, koji je upravljao istraživanjem u deset medicinskih centara u SAD.

Istraživanje je vršeno na 73 pacijenta sa IZDM. Jedna grupa je primala preprandijalno inhalirani insulin, plus noćnu dozu ultralente insulina potkožno. Druga grupa je primala svoje redovne doze potkožno datog insulina u režimu od 2-3 dnevno.

Pacijenti su četiri puta dnevno proveravali nivo šećera u krvi, i jednom nedeljno korigovali doze insulina da bi se postigla preprandijalna glikemija od 5.6-8.9mmol/L.

Posle 12 nedelja nivo glikoziliranog hemoglobina se nije razlikovao između grupa ispitivanih pacijenata. Takođe, razlike u glikemiji na taste, posle obroka, kao i u učestalosti javljanja hipoglikemija nisu bile značajne.

Istraživanje je pokazalo da se inhalirani insulin dobro podnosi, ne pokazujući loše efekte na funkciju pluća (spirometrijske testove, plućni kapacitet, saturaciju kiseonikom).

Dr. Skyler i saradnici ukazuju da, posto režim lečenja IZDM-a putem višestrukih dnevnih injekcija insulina ima jako slabo prihvatanje od strane pacijenata i njihovo teško prilagođavanje, terapija intrapulmonalno inhaliranim insulinom nudi potencijalnu alternativu postojećoj koja je u upotrebi od 1925.

U proteklih 30 godina nekoliko studija je dokazalo da se intrapulmonalno inhalirani insulin dobro podnosi i da se 10 do 30 procenata inhalirane doze absorbuje u cirkulaciju.

U ovom istraživanju je korišćen insulin u obliku suvog praska sa aparatom za inhalaciju.

"Kada se unosi oralno, insulin je preveliki da bi prosao kroz gastrointestinalnu mukozu neoštećen. Česće, biva metabolisan u manje peptide lišene biološke aktivnosti," tvrde kliničari. "Pluća inhaliranom insulinu, zbog karakteristika alveola, nude potencijal visoko permeabilne membrane za makromolekule." Nove studije govore da bi inhalirani insulin mogao u potpunosti zameniti dosadašnju terapiju potkožnim injekcijama. "Takođe se ispituje mogućnost fine regulacije doza, kao i da li se ovakva terapija može koristiti tokom akutnih i hroničnih plućnih bolesti." najavljuje Dr. Skyler.

A.Ž.

Lan 2001;357:331-35.